У јеку туристичке сезоне пећину „Магура“ посети у просеку 1.000-1.500 људи дневно. Ова природна и археолошка знаменитост, која се налази недалеко од града Белоградчика, колосалних је димензија и личи на подземну катедралу. Туристи посећују 5 од укупно 23 дворане пећине која се одликује по својим лепим крашким формацијама.

Овде се налази највећи пећински стуб у Бугарској – висок је 20 метара. Али оно што пећину чини јединственом су древни цртежи на зидовима за које се сматра да су међу најстаријим пећинским цртежима у Европи. По мишљењу стручњака, они су непревазиђени примери праисторијске уметности.

Захваљујући европском пројекту прекограничне сарадње између Бугарске и суседне Србије „Магура“ је сада боље осветљена и привлачнија за туристе. Такође, инсталирани су холограми и интерактивни дисплеји тако да посетиоце очекује савремена презентација пећине.

• Белоградчишке стене, пећина Магура и лутке од кукурузног лишћа на првом месту бугарских чуда

На стотине древних цртежа на зидовима пећине приказује начин живота наших предака. Према неким истраживачима они су стари преко 10 хиљада година, а други пак тврде да су из много ранијег доба.  

„Цртежи се налазе поред другог ходника, на 350 метара у унутрашњости.  Да би цртали, људи су улазили са бакљама – објашњава туристички водич Венцислав Димитров и наставља: Кречњачка стена је специфична, попут даске је. Овај ходник је потпуно сув, влажност унутра је 0%. Да је било влаге, ови цртежи не би опстали. Тамо има 8 природних рупа у стени. И док су пролазили са бакљама, дим је излазио кроз њих. Међу највреднијим цртежима је тзв. „Соларни календар“, на коме су дани и месеци приказани шаховским фигурама – има 366 дана и 13 месеци. Веома занимљива је „Сцена лова“ са дивљим животињама – видимо козе, јелене, ћурке, укључујући и првог припитомљеног пса. За израду цртежа првобитни сликари су користили окер и ђубре од слепих мишева. Привлаче пажњу прикази Богиње мајке и жена које плешу подигнутих руку.“

У култним сценама жене су растом више од мушкараца, пошто је то било време матријархата. У пећини су пронађени и бројни остаци костију древних животиња, као и трагови примитивних станова, оруђа и примитивног кухињског посуђа…

„Прва дворана је висока 21 метар, то је „Тријумфална дворана“.Тамо су се налазиле кућице пећинских људи. Пронађени су трагови пећи – у њој су ложили ватру. Кад би мушкарци уловили дивљач, унели би је унутра, да би жене од ње спремиле јело. То је за њих био својеврстан тријумф и зато смо ту дворану тако назвали“ – прича Венцислав Димитров.

Константна температура од 12 степени Целзијусових пружа идеалне услове за одлежавање вина у пећини. Зато се у једном од њених ходника  налази вински подрум. И још: у 20. веку у тзв. трећем ходнику "Магуре" се налазило лечилиште, јер је у пећини концентрација јона калијума висока:

„То помаже у лечењу плућних болести и астме – каже Димитров. – Сам ходник у којем се налази лечилиште ствара осећај као да улазите у слану собу. Лечилиште је радило од 1972. до 1976. године и имало је велики успех. Унутра је било 30 до 35 кревета. Пацијенти су у њему боравили по пола сата – сат времена дневно у току две недеље“.

„Магура“ је једна од највећих пећина у нашој земљи. Научници верују да је настала пре 15 милиона година. Дужина до сада откривених дворана је скоро 2.500 метара. Данас је она као природна знаменитост под заштитом УНЕСКО-а, а на листу „100 националних туристичких објеката“ уписана је под бројем 14.

• Пећина Магура и Белоградчишке стене крију знања древних људи о свету

• 7 идеја за незабораван викенд у околини Белоградчика

• Упознај 100 природних феномена Бугарске

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Николова