Овог лета наши планински хотели, гостинске куће и планинарски домови су пуни туриста, поготово у викенд данима, када је скоро немогуће у последњем тренутку наћи слободна места. Неки објекти су унапред резервисани до краја сезоне. И пошто потражња одређује понуду, цене расту. Ноћење за двоје у скромној гостинској кући у планини кошта од 70 до 100 лева, при чему у последње време постоји тенденција издавања целе куће, а цена по дану износи најмање 200-300 лева. Различите су цене и у нашим планинским одмаралиштима. Цена хотелског смештаја умногоме зависи од категорије хотела, начина исхране, постојања спа зоне и других погодности, али и тамо се запажа знатан раст цена.
Млади људи, породице са децом и странци су међу најчешћим гостима наших планинских хотела, гостинских кућа и планинарских домова, који су полазна тачка за пешачке туре у природи.
„Нема везе да ли је у питању Витоша, Рила, Пирин или Стара планина, највеће је интересовање за смештајне објекте на висини изнад 1.400-1.500 метара. Тамо је хладовина, има више сеновитих места, около је углавном шумски појас – наводи Петар Стојанов, управник планинарског дома, волонтер и копредседник Бугарског планинарског савеза. – У јулу и августу нема наглих промена атмосферских прилика и зато су ови месеци погодни за успон на високе планине Рила и Пирин, врхове и језера – избор је на гостима. Ако туристи добро процене руту и не прецене своје физичке способности, не би требало да их нека планина код нас изненади, али је веома важно да се унапред припреме за излет у планину.“
Један од битних елемената у већем делу бугарских планина је густа мрежа пешачких стаза. Ближе информације о њој, на бугарском и енглеском језику, могу се наћи на сајту, који је створила група љубитеља планинских излета. Постоји интерактивна мапа са око 70% означених планинских рута, а обележене су и неке неозначене стазе.
„Ми, у Бугарској, имамо планинарске домове на пешачкој удаљености један од другог мање од једног дана хода, тако да туристима неће бити потребно да у неким случајевима преноће негде у дивљини и то нас разликује од неких других европских земаља – наставља своју причу Петар Стојанов. – За разлику од других земаља у Европи, имамо довољно планинарских домова. Некада, када су наши преци добровољним радом градили планинарске домове, проценили су да је добро да на удаљености од 6-8 сати хода постоји планинарски дом или склониште. Тако да ако нема планинарског дома, има планинарско склониште. Последњих 20-30 година на неким од најпрометнијих рута изграђено је неколико планинарских склоништа за хитне случајеве – на пример, између Калофера и врха Ботев.“
Холанђани, Белгијанци, Пољаци, Французи и Немци су међу највећим љубитељима пешачких тура у Бугарској. Већина њих су самостални туристи који свој боравак у планинама организују сами, преко интернета:
„Према мојим запажањима, странци много више пажње и времена посвећују својој припреми. Купују и разгледају папирне мапе, користе апликације које садрже и сателитске слике, добро истражују све тако да су заиста добро припремљени. Главне руте због којих долазе су међународне руте Е3, Е4 и Е8 које су добро познате у Европи, о њима постоји довољно информација а има и онлајн-апликација“, каже у закључку Петар Стојанов.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, БТА
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Бугарска се на Међународном сајму International Golf Travel Market /IGTM/, који се одржава од 14. до 17. октобра у Лисабону, представља као дестинација која пружа незаборавна искуства за љубитеље голфа. Сајам IGTM је највећи догађај у голф..
На свечаној церемонији у Дому филма у Софији уручене су награде за најбоље планинарске домове и склоништа у оквиру конкурса „Планинарски дом године,“ заједничке иницијативе часописа 360Mag и Бугарског туристичког савеза. У конкуренцији је било више од..