Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора представници две или више држава предају свечано једни другима, као знак да је посао успешно обављен. Учесници преговора називани су дипломатама, а умешност и знање преговарања – дипломатијом.
Данас више него икад је јасно да је дипломатија далеко више од теоретских знања. Она је „занат, умеће и визионарство,“ рекао је својевремно у интервјуу Радио Бугарској први руководилац Дипломатског института код нас и дипломата од каријере доц. др Здравко Попов.
На данашњи дан обележавамо 144 године од успостављања дипломатске службе у Слободној Бугарској. Данас свој празник славе сви који се „залажу за мирно решавање сукоба и одлучно бране националне интересе.“ Овако је председник Народног собрања Росен Жељасков описао улогу бугарских дипломата.
Дан бугарске дипломатије утврђен је одлуком министра спољних послова Надежде Михајлове 21. јула 1999. године.
Након ослобођења Бугарске од Турака 1878. године, кнез Александар Дондуков-Корсаков је при Привременој руској управи отворио тзв. Канцеларију за опште послове и дипломатске односе, која је касније прерасла у Одељење за спољне послове. У складу са одредбама Трновског устава из 1879. године основана је централна државна установа која је била задужена за организацију, руковођење и спровођење спољне политике земље преко дипломатског представништва – Министарство иностраних послова и вероисповести. На место министра иностраних послова и вероисповести постављен је Марко Балабанов. Након што је кнез Александар I обавестио шефове суседних држава да је дошао на чело Кнежевине Бугарске приступио је отварању првих дипломатских представништава у тим земљама. Указом Александра I Батенберга издатим 19. јула 1879. године за дипломатске агенте у Београду, Истанбулу и Букурешту именовани су др Димитар Кирович, Драган Цанков и Евлоги Георгијев. Да би постала равноправни субјекат са осталим европским земљама Кнежевина Бугарска је морала да што пре успостави дипломатске односе са њима. Неке од Великих сила су пожуриле да то ураде, а друге – нису. Али се упркос томе постепено успостављају дипломатске односе са младом бугарском државом, а међу земљама које су то још 1879. урадиле биле су Русија, Аустроугарска, Француска, Немачка, Италија, Белгија, Србија, Румунија, Турска.
Важну улогу у бугарској дипломатији игра делатност Сталног представништва Републике Бугарске у Женеви – најстарије бугарско дипломатско представништво у области вишестране међудржавне сарадње. Дуги низ година дипломатска професија је била резервисана за мушкарце, тек у новије време шеф бугарске дипломатије је постала Надежда Михајлова (1997-2001). Деценијама уназад, по завршетку Првог светског рата, наше представништво у Лондону отворило је своја врата полиглоти и новинару Надежди Станчовој (1894-1957) која је именована за вршиоца дужности легационог саветника. Она је прва жена дипломата на Балкану и у Европи. Учествовала је на мировним конференцијама у Паризу и Ђенови. Касније је постављена за првог секретара бугарског представништва у САД. Надежда Станчова је неспорно допринела јачању улоге жена у дипломатији.
Поред личних квалитета, током година се све већа пажња поклања потреби за добром професионалном припремом и преношењем практичних вештина запосленима у бугарским дипломатским мисијама у иностранству. Крајем 19. и почетком 20. века главне дестинације за обуку бугарских дипломата су биле француске и аустријске школе. „То је неспорно повезано и са приоритетима државне спољне политике у целини,“ објашњава доц. Здравко Попов.
Више о томе можете прочитати ОВДЕ.
„Тек после промена, почели су размишљати о стварању независног бугарског спољнополитичког система за припрему дипломатског кадра,“ каже доц. Попов. Године 2003. то је постало стварност – владином одлуком од 23. септембра основан је Дипломатски институт при Министарству спољних послова – прва школа ове врсте у Бугарској, која већ 20 година припрема дипломате.
Данас „спољна политика коју Бугарска води резултат је општенационалних координисаних напора за које пуном мером важи максима „Уједињење чини снагу,“ изјавила је поводом Празника бугарске дипломатије потпредседница владе и министарка спољних послова Марија Габријел.
Повезане теме:
Текст: Весела Крстева
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Министарство спољних послова, Народно собрање
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..