Курбан-бајрам је један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или Хаџијски бајрам јер му претходи ходочашће у Меку.
Дан пре Курбан-бајрама је Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа у којем се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у уторак, 27. јун, а муслимански верници широм света га проводе у посту и молитви. У Бугарској грађани муслиманске вероисповести на тај дан, пре заласка сунца, деле за покој душе преминулих и обилазе гробља.
Следећег дана, након Бајрамске молитве (намаза) у џамијама, почиње четвородневна прослава Курбан-бајрама (28. јун – 1. јул). Празник се зове Курбан-бајрам јер се тада приноси жртва – најчешће ован, али може да буде и говедо или дева у арапским земљама. Приношење жртве значајан је део хаџа који симболизује Судњи дан. Тај обред врше сви они који за то имају могућности.
Курбанско месо се обично дели на три дела – један се даје сиротињи, други – родбини и суседима, а трећи се оставља у кући. Курбанско месо се даје и припадницима друге вере.
Курбан-бајрам називају празником милосрђа, праштања и мира, који зближава припаднике исламске вероисповести. Традиционално, људи обилазе гробља, родбину, комшије и пријатеље и једни од других траже опроштај – обично млађи чланови породице целивају руку старијима и траже опрост од њих. Како традиција налаже, најмлађима у породици дели се бајрамлук – новац или неки поклон.
Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Саставила: Елена Каркаланова
Уредила и превела: Ајтјан Делихјусеинова
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први..