У Кини постоји веровање да ако неко цени сопствену лепоту, уме да цени и туђу. А ако поштујемо и негујемо и своју и туђу лепоту, свет ће бити једна хармонична целина... Упознавање и прихватање кроз забаву идеја је водиља првог „Лета са кинеском културом у Бугарској“. Иницијатива Амбасаде Народне Републике Кине у Бугарској и Кинеског културног центра у Софији трајаће до почетка августа у различитим градовима широм наше земље. Предвиђено је одржавање чајних церемонија, изложбе магичне уметности чајних шољица, форума музејске сарадње, предавања о кинеској уметности и џез музици, тркa змајевих чамаца, кинеских етно и народних плесних перформанса, радионица кинеских инструмената, недеље филма, представљања кинеских савремених плесова. „Оно што ова културна сезона жели да покаже није само културна реконструкција прошлости, већ интеграција традиционалне културе и модерне естетике. То није обична презентација, већ ментална размена и дубински дијалог билатералних међуљудских и културних односа, размена између Кине и Бугарске, рекао је кинески амбасадор у Софији.
Званичан почетак Кинеског лета у Бугарској означиће отварање изложбе „Позив у магију – уметност шољица за чај“, заказано за 20. јуни.
Састанак бугарских и кинеских компанија које се баве производњом чаја предвиђен је за 23. јуни.
Нема сумње да ће врхунац летњег програма бити први Фестивал змајевих чамаца у Бугарској, који се на Панчаревском језеру организује 24. и 25. јуна уз бесплатан улаз. Датум није случајан и везан је за летњи солстициј.
Такмичења су спортска, али догађај који организујемо није спортски, већ се ради о фестивалу који заправо илуструје кинеску традицију познату у целом свету – објаснио је за Радио Бугарску Влад Гицоаjка, оснивач Удружења „Фестивал Змајеви чамци“ и председник Управног одбора. „У Француској, Немачкој и Мађарској се често организују такмичења змајевих чамаца. Треба истаћи да такмичења обавезно прате културно-забавни програми који, као и бугарски народни зборови, укључују музику, укусна јела, сусрете са пријатељима, забаву за младе и старе.“
„Змајеви чамци су такмичарски кануи, веома дугачки и танки, аеродинамичног облика, са великом змајевом главом и телом које је прекривено крљуштима. Дуги су 12 метара и имају 22 седишта.
У Бугарској тренутно постоји само 6 таквих змајевих чамаца – у Видину, Софији и Пловдиву. Кинеска амбасада је ће за овогодишњи фестивал испоручити још 12 змајевих чамаца. А подунавски град Русе ће 2025. године бити домаћин Светског такмичења змајевих чамаца на којем ће учествовати око 100 екипа, састављених од 40.000 спортиста из целог света“, додаје Влад.
У фокусу прве кинеске културне сезоне овог лета такође ће бити и плесови. У јулу у Бугарску стиже Фолклорни плесни ансамбл који је део Пекиншке плесне академије. Учествоваће на међународним фестивалима фолклора у различитим бугарским градовима укључујући Мездру, Велико Тарново, Софију.
„За нас је ово велики изазов, али нам није први пут да суочавамо са овим“, каже оснивач и директор Бугарског фолклорног ансамбла Асен Павлов. „Ансамбл „Чинари” је пре четири године имао прилику да држи онлајн обуку за уметнике са Пекиншке академије у плесовима карактеристичним за наш географски регион. У оквиру радионице која ће се одржати 21. јуна, поред плесних корака, представићемо и народне ношње, као и традиционалне бугарске инструменте међу којима и гајде.“
Атанас Маев, оснивач и директор „Дерида денс центра” у Софији, најавио је да ће у јулу код нас боравити два кинеска уметника, који ће имати прилику не само да представе свој рад у области савременог плеса, већ и да се упознају са локалном културом. Он је категоричан да су уметници ти који ће утабати културне стазе којима ходају миротворци у данашњем свету:
„А овакви догађаји нам омогућавају да покажемо да ови културни мостови могу помоћи свима нама који сањамо да живимо у миру и да на неки начин поделимо своју стваралачку страну.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: Facebook/cccsofia2018, Facebook/DragonBoatFestivalBG
Званични трејлер филма „Гунди – Легенда о љубави“ изазвао је праву сензацију, чиме је постао једно од најуспешнијих филмских остварења у историји бугарске кинематографије. До сада, видео је сакупио милионе прегледа, што сведочи о огромном интересовању..
Ми, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском,..
Свечаном церемонијом у Првој сали Националног дворца културе у Софији данас ће бити отворено 10. издање Међународног филмског и књижевног фестивала „Синелибри“. Мото овогодишњег издања је „Поезија без краја“. Форум ће почети пројекцијом новог..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..