Како спречити заобилажења санкција Русији од стране трећих земаља – то је основа 11. пакета санкција ЕУ, о којем су у понедељак разговарали министри спољних послова Европске уније. Међутим, пут до консензуса могао би бити дужи него иначе. Детаље доноси дописница БНР у Бриселу Ангелина Пискова.

О новим санкцијама се званично почело разговарати прошле недеље. Прва је то учинила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен:

„Комисија је предложила 11. пакета санкција, које су углавном усмерене на примену санкција које су већ на снази, као и на спречавање могућности њиховог заобилажења. Ово је, наравно, блиско координисано са остатком земаља Г7, које раде на сличниим рестриктивним мерама.“

А у Хирошими су се земље Г7 сложиле да прошире ембарго на било коју врсту извоза који помаже руској војној машинерији да обнови своју војну опрему, попут оруђа и технологије. Други правац је ограничење увоза метала и дијаманата из Русије.

Председник Европског савета Шарл Мишел такође прошле недеље, и поново у Хирошими, говорио је о спречавању заобилажења санкција:

„Веома је важно радити на праћењу, тако да морамо да успоставимо систем који је ефикасан. Јер сви знамо да је изазов је да обезбедимо да наше санкције буду болне за Русију, али не и за нас. Реч је о истом механизму који покушавамо да покренемо како бисмо поткопали њену ратну машинерију. А то захтева одређене вештине.“

Конкретнији је био европски комесар за економију Паоло Ђентилони, који је после редовног састанка Европске комисије у среду навео примере и земље:

„Током Савета за економска и финансијска питања министрима смо предочили неке податке. Присутан је јасан пораст извоза из ЕУ у неке државе централне Азије, попут Јерменије, Казахстана, Киргистана. У исто време, примећује се приближно исти раст извоза из ових земаља у Русију. На пример, извоз из ЕУ у Казахстан је порастао за више од 185 милиона евра, а из Казахстана у Русију – за 186 милиона. Наравно, ово је један од изазова – нисмо очекивали толики број санкција, али можемо да се носимо са овим ако појачамо контролу, сазнања, податке које смо дали по овом питању.“

У одлуци, тачније у саопштењу лидера Г7, немогуће је не приметити да уз охрабрујући постоји и благо претећи тон: – „констатујемо и охрабрујемо обавезе које су ове земље преузеле како би се осигурало да наше мере неће бити заобиђене“ и „понављамо наш позив трећим земљама да одмах престану да пружају материјалну подршку руској агресији, наставићемо да предузимамо мере како бисмо обезбедили да мере имају неопходан ефекат наших мера“, без навођења конкретних земаља.

Председник Европског савета Шарл Мишел признао је да је овај пакет санкција ЕУ против Русије најкомплекснији од свих до сада:

„Разуме се да је сваки наредни пакет тежи од претходног јер захтева додатни политички напор како би се донела одлука. И потпуно је логично да што више санкција уводимо Русији, то више морамо да радимо на пропустима и да покушавамо да избегнемо њихово заобилажење. Зато смо одлучили да именујемо нашег представника који ће радити са другим земљама како бисмо максимизирали ефекат наших рестриктивних мера.“

Наша дописница се европском посланику из ЕНП Андреју Ковачову обратила питањем колико ће, по његовом мишљењу, времена бити потребно да се постигне компромис о 11. пакету санкција Русији.

„Надам се што је пре могуће. Идеја је да имамо ефикасне санкције које би утицале на способност Руске Федерације да настави овај деструктивни рат у Украјини, како руска војска не би имала могућност снабдевања, производње нових офанзивних система – тенкова, граната, осетљиве опреме са савременим технолошким производима, делова авиона. Пре свега, ми у ЕУ прво треба да видимо да ли можемо постићи једногласност, већ смо добили неке сигнале из Мађарске, а нејединство је највећи проблем који нам се може десити и који нам се дешава – непостојање јединственог става иде на руку Руској Федерацији. Искрено се надам да ће се после састанка у Рејкјавику и на толиким међународним форумима поставити јасан захтев да не смемо дозволити да Руска Федерација настави да убија људр, да уништава украјинске градове, грубо нарушава територијални интегритет и суверенитет једне независне државе, и да је то неопходно не само због Украјине, већ и због нас самих. Опасност од ширења сукоба уз било какве позитивне кораке за Кремљ на територији Украјине имаће изузетно негативан утицај на државе чланице ЕУ, али и на глобалну безбедност и демократију уопште.“

Како се може постићи компромис по питању земаља попут Кине и Индије, на пример, с обзиром на велику зависност ЕУ од Кине?

„Светски лидери покушавају да створе санитарни кордон како Руска Федерација и војна машинерија Кремља не би имале могућност да наставе рат у Украјини, а наравно Кина игра веома важну улогу. Дакле, читав пакет законодавних мера које је предложила Комисија има за циљ да постанемо независнији, да имамо стратешку аутономију, да производимо чипове и да не зависимо од увоза ретких метала само из Кине. Деценијама смо пропуштали многе амбициозне циљеве. Већина места одакле се ваде ови ретки метали налазе се у Африци.Тамо за сада, у конкуренцији са Кином, европске земље губе. Турска – чекамо са великим интересовањем и наравно, надамо се јасноћи, стабилности, предвидљивости, добросуседству, сарадњи. За нас је изузетно важно да имамо добар партнерски однос са турском администрацијом и владом, без обзира на то ко ће однети победу на изборима. За Бугарску је то веома важно, јер је Турска један од наших најважнијих суседа.“

С обзиром на то да је реч о нама суседној земљи, да ли постоји могућност да Бугарска уложи вето ако против ње буду предложене санкције?

„Пре свега, неопходно утврдити да ли заиста постоји извоз преко Турске високотехнолошких производа, система које може да користи руска војна машинерија. Јер знамо да Турска има позитивну улогу у погледу пољопривредних производа који долазе из Украјине кроз споразум између Русије, Украјине и Турске за транзит кроз Босфор. Турска може да одигра позитивну улогу, али наравно Комисија и њене службе и државе чланице боље знају да ли се санкције заобилазе преко Турске.“

Како гледате на предлог Немачке да се санкционишу фирме, а не државе?

„Ако су фирме у потпуности приватне и нису повезане са државом и на своју руку предузимају активности како би заобишле санкције Русији, онда то има смисла. Ово посебно важи за фирме које желе да уђу или већ послују на европском тржишту – за њих би био озбиљан ударац ако не би могле да послују економски на европском тржишту, укључујући и посредством замрзавања европских средстава у ЕУ. То би било веома ефикасно. О овоме већ дуго причамо. Проблем је што нисмо ефикасни у својој политици, такође смо веома спори у погледу руског економског присуства у ЕУ, било да се ради о појединцима повезаним са режимом, било да се ради о приватним или државним руским компанијама или локалним самоуправама. Овде ћу навести пример владе Москве, која има имовину и у Бугарској. Толико дуго времена нам је требало само за један део појединаца и фирми са списка који је предложио Наваљни. Било их је око 2.000 – Наваљнијева организација још прошле године је предложила да буду уврштени на листу појединаца и фирми којима треба да буду уведене санкције. И још једна значајна тема може се објаснити бугарском пословицом, по којој ко поквари, тај купује, односно ко је оштетио неку имовину, тај је одговоран за обнављање ове имовине. Пошто је јасно да је Руска Федерација напала украјинску инфраструктуру – приватну и јавну, украјинску привреду и индустрију, онда имовина Руске Федерације која се налази на територији ЕУ треба да иде на надокнаду и обнављање штете коју је Руска Федерација проузроковала овим агресивним ратом у Украјини. Ово је главни логичан закључак, али постоје правне потешкоће у погледу тога како ова имовина може бити не само замрзнута, већ и конфискована и предата украјинској држави.“

Да ли је могуће обавезати приватна предузећа да поштују рестриктивне мере, у којој мери се може очекивати да их поштују земље ван ЕУ које су потенцијални клијенти ових фирми?

„Ово је веома разумно питање. Ако се држава званично изјаснила да ће поштовати санкције ЕУ како би њени привредни субјекти наставили да послују у ЕУ, а приватне компаније и даље неиспоштују обавезу своје државе, ко је онда одговоран за ово? Оодговорне су приватне компаније и стога идеја Немачке звучи логично.“

Како ће бити могуће пратити поштовање санкција ако поруџбине пролазе кроз сложене шеме откупа од фиктивних фирми?

„Фиктивне или не, оне и даље имају имена и уговор са неком другом компанијом која није фиктивна. Произвођач неке високотехнолошке робе закључује уговар са неком фирмом да је прода. Постоји могућност праћења, барем на почетку овог ланца. Сходно томе, ако се утврди да је ова роба стигла у Русију, чак ако је касније било и других фиктивних фирми у ланцу, санкционисна ће бити прва фирма која је извршила куповину од компаније из ЕУ или од организације, института, универзитета па чак и од државе. А ако се роба од самог почетка продаје фиктивној фирми, онда би требало да интервенишу европски правосудни органи како би утврдили зашто и како европске фирме продају фиктивним фирмама које извозе директно у Русију.“

Одобрене су многе санкције Русији, али рат се наставља, па је логично запитати се колико су ефикасне...

„Зато је овај 11. пакет уопштавајући, допуњујући. Наравно, постоје нове мере везане за високотехнолошке производе, као што су делови за авионе. Али, да, главна идеја овог пакета је да контролише како претходних 10 пакета се имплементира у реалном економском животу и у којој мери су земље ЕУ спремне да то спроведу.“

Како ЕУ, која је упола мања од Кине, може да је натера да не заобилази санкције, посебно ако се у обзир узме зависност Европе од ове земље – ово је више одговор него питање. А ако томе додате земље попут Индије и Турске, онда је одговор јасан и недвосмислен – немогућ задатак, бар док се ЕУ не ослободи ове зависности, за шта ће бити потребно много времена. На крају крајева, реч је о великим земљама које имају своје интересе, и упркос чињеници да ниједна од њих не жели да изгуби европска тржишта, без сумње, не желе да изгубе профитабилне трговинске односе са Русијом. Па макар и о туђем трошку.