Слике Петје Илијеве излагане су у толико земаља да је лакше рећи где још нису видели њена живописна платна. Ова талентована уметница лепоту Бугарске је представила у скоро 50 земаља на 6 континената, укључујући и далеки Антарктик. Једно од њених дела поседује и председник Француске Емануел Макрон.
Црта од кад зна за себе, а прву значајну награду добила је са 9 година. Завршава Националну уметничку гимназију „Илија Петров“ у Софији, затим „Сликарство и естетику“ на Великотрновском универзитету „Свети Ћирило и Методије“, у свом родном граду. Након тога, специјализира рестаурацију зидних слика у Бечу, где је у периоду између 1995. и 2010. године учествовала у рестаурацији 8 знаменитих објеката.
„Узбудљиво је што сам својим кистом дотакла зидне декорације у две католичке цркве у Бечу, али највише памтим пет месеци које сам провела у замку Клам“, рекла је сликарка у интервјуу који је дала за Радио Бугарску. „Тамо сам са проф. Фастлом откривала зидне слике које су биле запечаћене када су у замак уводили струју. Саграђен је 1149. године, а 1581. године постао је власништво породице Клам. Постоји посебна породична концертна сала у којој је свирао мали Моцарт. Пре неколико година отишла сам да видим собу у њеном коначном облику са оригиналним чембалом на којем је свирао Моцарт и лутком-манекеном обученом у његово аутентично одело, са периком на глави, као и зидне слике које смо тада рестаурирали и сачували.“
Платна Петје Илијеве одишу јарким бојама бугарског веза и фолклорних мотива из свих крајева Бугарске, који су постали заштитни знак ове сликарке. Шта ју је навело да се окрене управо њима?
„По природи сам таква да увек тражим нешто јединствено, нешто што нико пре мене није радио. Година 2012. била је европска година одрживе енергије. Представљала сам Бугарску на међународном скупу уметника под покровитељством УНЕСКА и тражила сам примере и симболе ове одрживе енергије која је наш народ очувала кроз векове. Тако сам дошла до фолклорних мотива“, присећа се Петја Илијева. „Срећна сам што сам свој циљ остварила и на местима где нису знали ништа о нашој земљи.“
Др Илијева претворила је ову тему у дугорочну иницијативу. Током 2019. године започиње велики пројекат под називом „Уметност за дипломатију“ (Art4Diplomacy), у који су укључена и дипломатска представништва у Бугарској. Кроз њега странце упознаје са бугарском културом, а Бугаре са лепотом туђих култура.
„Радови у оквиру овог пројекта могу се видети на бројним јавним местима у градском пејзажу Софије, а сада и у Хавани. На иницијативу Амбасаде Бугарске на Куби организовали смо изложбу, упоредо са мојим пројектом уличне уметности, а реч је о декорацији разводних кутија на две централне пешачке улице у главном граду традиционалним бугарским и кубанским мотивима“, каже наша саговорница.
Петја Илијева посвуда неуморно наставља своју мисију популаризације бугарске културе, упознаје људе са занимљивостима везаним за нашу земљу које се не могу пронаћи на интернету и којима код њих побуђује жељу да посете њену домовину. А њени радови чине је истинским амбасадором бугарске културе широм света.
„Људи ми пишу још дуго након презентација, делећи своје утиске и изражавајући захвалност што сам их, бар накратко, на неки начин упознала и напунила енергијом Бугарске“, каже Петја Илијева.
Вижте също:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: лична архива
De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са популарним репером 100 Кила прикупио је скоро милион прегледа на једној од мрежа за дељење видеа. А..
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен..
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..