Свети Константин био је цар Византије у IV веку који је хришћанство успоставио као званичну религију. Његова мајка Јелена открила је крст на коме је Спаситељ разапет и дала је подићи неколико манастира у Светој земљи. Откривање Крста Господњег сматра се најважнијим догађајем у историји хришћанске Цркве, а цар Константин и његова мајка Јелена проглашени су за свеце. На празник посвећен Светим Константину и Јелени, преплићу се хришћанска традиција и пагански елементи попут ходања по жеравици – нестинарства. Док је у неким крајевима овај обичај и до данас сачуван у изворном облику, на многим местима се изводи као атракција за туристе.
Припреме почињу неколико дана уочи празника. Прикупљају се прилози за заједничку курбан-чорбу, као и за чишћење и поправку извора и бунара у селу у којем се организује ходање по жеравици. На сеоском тргу унапред се поставља гомила дрва. Увече се пали велика ватра, око које се сви окупљају и слушају ритуалне мелодије. Када се запаљена ватра стиша, преостали жар се распирује и обликује се велики круг. Око њега се извија коло на чијем челу сe носе иконе Светих Константина и Јелене. У круг са жеравицом улазе босоноги нестинари, најчешће жене. Верује се да падају у стање транса у коме могу да изговарају пророчанске речи. Њихов ритуални плес траје неколико минута. После нестинарског плеса, сви се окупљају за заједничком трпезом где се сервира припремљена курбан-чорба.
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..