Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„130 година Народног музеја“ – нов поглед „иза кулиса“ на први етнографски музеј у Бугарској

Импресивна изложба посвећена личностима и предметима из музејских збирки које су оне истраживале, сакупљале и приказивале, дочекује посетиоце до маја 2024. године

16
Фотографија: Десислава Семковска

Идеја о стварању музеја који би очувао историју Бугарске заокупљала је умове наших истакнутих препородитеља још пре ослобођења Бугарске од османске владавине (1878. године). Она је остварена 1892, када је у Софији основан Народни музеј. Године 1906. он је подељен на две самосталне установе – Археолошки музеј и Народни етнографски музеј, који је касније преименован у Национални етнографски музеј. Први његов директор био је отац бугарске етнографије – Димитар Маринов.

Дуги низ година високо образовани стручњаци су градили Музеј по узору на западноевропске музеје и успели да прикупе огромну колекцију, која се сматра једном од најбогатијих и најразноврснијих на Балкану. О предметима из музејских збирки и животу људи који су их истраживали, сакупљали и представљали прича изложба „130 година Народног музеја”.

Сребрна макета тврђаве Баба Вида – поклон цару Фердинанду од становника Видина

„Изложба је посвећена оснивачима Музеја – каже главни асистент др Иглика Мишкова, на чију је иницијативу приређена изложба. – Посетиоци ће сазнати више о људима који су свој животни и професионални пут повезали са музејским радом. Наши претходници – оснивачи Музеја су прикупљали пре свега предмете везане за живот и културу православног бугарског становништва, али ми смо одлучили да у изложбу укључимо и остале заједнице које живе на територији наше земље, као и скромну колекцију страних артефаката“.


Изложба представља нов поглед „иза кулиса“ на музејски рад, јер су током година у Музеју радили истакнути истраживачи и јавни радници, представници бугарске интелигенције, писци, песници, композитори, сликари.  Импресионирају њихови напори на истраживању и прикупљању експоната за музејске збирке после Другог светског рата. Дана 30. марта 1944. године  Софија је доживела најтеже бомбардовање у својој историји. Пале гранате су уништиле и зграду Народног етнографског музеја. Музејски експонати, архив и библиотека су неповратно изгубљени. Срећом, известан део збирки је евакуисан и спасен.


Одговорност за обнову уништене културне баштине преузео је тадашњи директор Музеја – етнограф Христо Вакарелски. Набавили су жито и другу робу, а етнографи су их утоварили у камионе и кренули на пут по селима, да би прикупили нове предмете за будуће музејске збирке. Жито, тканине, чарапе и другу робу размењивали су за  народне ношње, столњаке, простирке и ћилиме.

Велику улогу одиграли су просветни радници и сликари који су били упућени на рад у Националном етнографском музеју:


„После рата многи сликари су почели рад у Музеју. Након што су прошли специјалну обуку код Христа Вакарелског отишли су на терен да би документовали појаве у култури народа у различитим крајевима наше земље. Они су сваки музејски експонат насликали акварелом и тако је сваки артефакт добио свој „пасош“ у који су етнографи унели важне податке, а на крају је на „пасош“ стављен лични печат директора. Посетиоци изложбе имају прилику да се упознају са 130 личних прича, да прочитају занимљиве приче о свим тим људима које су написали њихови савременици, као и њихове сопствене приче“, наводи др Мишкова у интервјуу Радио Бугарској.

Лични печат Христа Вакарелског, печат директора Националног етнографског музеја и Народног етнографског музеја

Године 1954. Национални етнографски музеј је смештен у бившем Кнежевском дворцу – једној од најстаријих зграда у Софији, која има веома занимљиву историју. Музеј се данас налази у источном крилу те зграде, где су биле спаваће собе, пријемне собе и приватне канцеларије царске породице. А музејско особље наставља да чува експонате и тражи најатрактивнији начин да их представи јавности.


Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Десислава Семковска 




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Европска поезија у софијском метроу

Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..

објављено 19.11.24. 08.10

Књига о странцима који су волели Бугарску: Приче које су обликовале историју

Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..

објављено 19.11.24. 07.20

Авантуристички филмови из 39 земаља стижу на „Банско филм фест”

Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..

објављено 17.11.24. 10.20