Преко 40 бугарских допунских школа ван граница наше земље носи име твораца словенске писмености (глагољице) Ћирила и Методија. 11. маја, када БПЦ слави успомену на Свете равноапостоле Ћирила и Методија, Радио Бугарска гостује бугарској допунској школи у Хагу, Холандија. Деца у тој школи познају историју и дело Свете браће и поносна су што похађају часове бугарског језика, историје и географије.

Ово бугарско средиште су 2006. године основали родољубиви родитељи. На самом почетку се школа налазила у холандском граду Лајдену.

„Школа је основана и почела радити на добровољном принципу, на иницијативу родитеља који су желели да њихова деца науче бугарски језик и одржавају још једну везу са Бугарском. – каже Мартин Петров, бивши члан Школског одбора. – Неки родитељи су предавали бугарски језик и историју и то бесплатно“.

Од септембра 2018. године, сваке суботе и недеље, деца се већ школују у Хагу, у згради локалне школе. „Тренутно допунску школу похађа 158 деце“, прецизира директор Радостина Шаренкова и додаје:

„У холандским и међународним школама овде постоји другачији приступ настави – фокус је претежно на игри као начину учења. Зато се и ми трудимо да деца уче кроз игру или кроз ручни рад. Изазов за учитеље је велик како због вишејезичног окружења, тако и због начина на који треба да изведу наставу. Наши гости на неким часовима су родитељи који причају нешто везано за своју професију, о омиљеним активностима или о граду у Бугарској из којег су дошли. Једна од мајки је инструктор јоге, друга воли да кува, трећа нам је причала о Родопима и тамошњим знаменитостима. Трудимо се да деци дамо савете где и како да проведу школски одмор када се врате у Бугарску“.

Ипак, један од главних задатака недељне школе је да створи сложну заједницу у којој ће се сви међусобно подржавати. Како се то постиже?

„Оно што снажно уједињује и спаја Бугаре у иностранству је носталгија и на основу те носталгије могуће је пронаћи више заједничких ствари међу људима који иначе на први поглед немају много тога заједничког – објашњава Мартин – Међутим, истина је да су деца веома различита. Нека од њих читав свој досадашњи живот везују за Бугарску, одакле и долазе. Друга деца нашу земљу повезују углавном са летовањем, баком и дедом, као и са морем. Њихове представе су мање више идеалистичке. Зато је један од наших главних задатака да организујемо све врсте ваннаставних активности које додатно зближавају децу и родитеље. Међу њима су курсеви народних игара, радионице за израду разних производа, поштовање традиције и обичаја везаних за Бугарску“.

Превела: Албена Џерманова