Налог Међународног кривичног суда за хапшење руског председника Владимира Путина показује да он од сада ни на који начин није легитиман у међународним односима. Ово је у коментару за рубрику „Евранет плус” навео Иво Иванов из Бугарског геополитичког друштва:
„Ако буде имао среће да заврши пред Међународним кривичним судом, сигурно га чека затвор, али не и смрт.” Налог показује само једно – да се даје јасан сигнал да Владимир Путин од сада није ни у ком облику легитиман у међународним односима, тј. нико неће са њим званично склопити споразум.“
„Ово је сигнал – Путиново окружење мора да пронађе начин да се разели са њим. Да ли ће отићи негде у иностранство и постати изгнаник, у шта ја лично не верујем, јер није од оних који ће своју судбину препустити у туђе руке, али сигурно је Путин од сада нешто што се вади испред заграде и Европска унија и европске институције говорећи о његовом појављивању пред Судом, то никако не раде формално. Улог је постављен, линија је пређена и Путин више неће имати места међу светским лидерима“, додао је он.
Хашка пресуда донета је у марту, а председник суда Пјотр Хофмански је као образложење навео „Путинов пропуст да у складу са одговорношћу надређеног правилно изврши контролу нацивилним и војним подређенима“:
„Веће Међународног кривичног суда у контексту ситуације у Украјини издало је налоге за хапшење Владимирa Владимировичa Путинa – председникa Руске Федерације и Маријe Алексејевнe Лвовe-Беловe – комесаркe за права детета због наводне шеме депортовања деце. Међународно право забрањује окупаторским снагама да пребацују цивиле са окупираних територија на друге територије, а деца уживају посебну заштиту према Женевској конвенцији.“
Налог нема „никакав значај“, рекла је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, која је подсетила да Русија „није страна у Римском статуту“ или уговору којим је основан Међународни кривични суд.
„Сматрамо да су сама питања која Суд поставља нечувена и неприхватљива. Русија, као и низ других земаља, не признаје надлежност овог суда“, потврдио је портпарол Кремља Дмитриј Песков, а према речима председника Државне думе Вјачеслава Володина „сваки напад на руског лидера сматрамо агресијом на Русију“.
У коментару на документ у коме је поменута Марија Лвова-Белова је написала да је „сјајно што међународна заједница цени рад на помоћи деци, што их не остављамо у ратним зонама, што их изводимо, што им стварамо добре услове, што их окружујемо љубављу“.
„Према Четвртој Женевској конвенцији, у којој је Русија страна, незаконито је пресељавати децу у вашу земљу током сукоба“, прецизирао је у интервјуу који је дао за емисију „Субота 150“ Натанијел Рејмонд, извршни директор Лабораторије за хуманистичка истраживања на Универзитету Јејл:
„Према овим правилима, деца на окупираним територијама могу бити пребачена само у трећу неутралну земљу, али не и на територију окупационе државе. Само зато што је то учинила Русија, без обзира на услове под којима су деца држана – ово је кршење њиховог посебно заштићеног статуса.“
У Русији је у току и кривична истрага против Карима Кана, тужиоца Суда који је издао налоге за хапшење:
„Заиста је веома тужно и суморно да су први пут судије Међународног кривичног суда осетиле да је неопходно да издају налоге против лидера и високих државних званичника једне земље која је стална чланица Савета безбедности, који би требало да буду чувари Повеље УН.“
Према његовим речима, за ратне злочине не постоји рок застарелости, па би налог требало да важи и након завршетка рата са Русијом.
„Не смемо да дозволимо да злочини агресије прођу некажњени!“, рекао је главни украјински тужилац Андриј Костин, који је одлуку Суда описао као „историјску“ – како за Украјину тако и за цео систем међународног права.
„Немогуће је извршити овакву злочиначку операцију без наредбе човека који је на челу терористичке државе! Одвајање деце од њихових породица, скривање деце на територији Русије, одвођење у удаљене регионе – све је то очигледна државна политика Русије и државно зло“, додао је украјински председник Володимир Зеленски, који је такође поздравио одлуку Суда. Одлуку су поздравиле бројне земље, укључујући и Сједињене Америчке Државе.
„Иако ни ми не признајемо Међународни кривични суд, мислим да је ова одлука шаље врло јак сигнал“, рекао је амерички председник Џо Бајден.
Чула су се и упозорења – на пример, од његовог српског колеге Александра Вучића:
„Не упуштајући се у правна питања, мислим да ће налог за Путиново хапшење, имати лоше последице. То показује да постоји велика неспремност да се говори о миру.“
„Несумњиво, циљ је да се руском председнику отежа комуникација са другим лидерима који ће имати у свести да разговарају са особом која је оптужена за ратне злочине”, рекао је председник Србије, која је, уз Бугарску, једна од потписница Римског статута.
„Ако председник Путин посети неку од преко 130 земаља које су потписале овај међународни споразум, биће ухапшен у свакој од њих“, упозорио је високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ. А на питање БНР да ли би наша земља ухапсила руског лидера, председник Румен Радев је одговорио:
„Знате да односи између земаља чланица ЕУ и Русије у овом тренутку нису такви да наговештавају посету председника Руске Федерације.“
И иако је Мађарска у марту најавила да неће ухапсити Владимира Путина ако уђе на њену територију, иако је земља ратификовала Римски статут, из Брисела се и даље чују позиви:
„Морамо да координишемо наше истражне напоре у вези са међународним злочинима почињеним у Украјини!“, рекао је европски комесар за правосуђе Дидије Рејндерс.
„Усвајање као резултат незаконите отмице је кривично дело. Канцеларија Високог комесаријата за избеглице у Русији, као и независна телевизија Дожд, такође су идентификовали украјинску сирочад у руским дечијим домовима. У неким од њих деца су подвргнута такозваном „војно-патриотском васпитању“, истакла је европска комесарка за вредности и транспарентност Вера Јоурова током дебате у Европском парламенту посвећене отмици украјинске деце у Русији, одржане само неколико дана након што је више од 30 деце успешно враћено својим породицама у Украјину.
„Третирали су нас као животиње! Били смо затворени у одвојеним зградама. Сваки дан су нам говорили да су родитељи дигли руке од нас“, рекао је Виталиј, који је месецима био у Херсону, а 13-годишња Даша је додала:
„У камп су долазиле инспекције из Москве и захтевали су да певамо руске песме. У противном, слали су нас код директора.“
„Терали су нас да устајемо на руску химну. Ако не бисмо, морали смо писати објашњења“, додао је 15-годишњи Јура.
„Када је 12-годишњи Саша насилно одвојен од родитеља у Украјини и смештен у руски заробљенички логор, сам себи је рекао „не требам никоме“, „имаћу нову руску породицу“. А има хиљаде деце из Украјине која су, као и он, жртве ратних злочина“, рекла је шведска министарка за европска питања Џесика Росвал током дебате у Европском парламенту.
„Владимир Путин и Марија Лвова-Белова треба да сносе личну и политичку одговорност за ова дела! Срамотно је када агресор жели да створи утисак да нелегалном депортацијом спасава децу! И ова церемонијална натурализација украјинске деце“, додао је са говорнице немачки посланик из ЕНП, Михаел Галер, а руском лидеру се директно обратио његов португалски колега из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа Педро Маркес:
„Господине Путине, овим ратом сте толико пута прешли границу да ћете остати упамћени по најгорем. Али немојте да отмицом деце додајете још једно ужасно поглавље овој причи. Они нису ваши непријатељи! Они нису војници! Они су невина деца која ће доживотно остати у жигосана вашим поступцима!“
Немачки европосланик из редова Зелених Сергеј Лагодински акценат је ставио на поступке Лвове-Белове:
„Када чујем комесара за права детета Руске Федерације како говори о усвајању и русификацији украјинске деце, то показује колико је важан налог Суда. То није само знак, већ и средство против потпуног недостатка свести.“
„Нема гнуснијег насиља од оног над децом! Иако знамо да су издати међународни налози за хапшење Путина и Белове само оруђе политичког притиска. Па ипак дозволите ми да цитирам Едмунда Берка да је „да би победило Зло довољно да Добро ништа не чини!“, рекао је италијански европосланик из Партије конзервативаца и реформиста Никола Прокачини, а његов естонски колега из Идентитета и демократије Јак Мадисон је позвао :
„Поставља се питање како да натерамо све државе чланице Суда да испоштују налог за хапшење, јер од неких чујемо да Владимира Путина не би ухапсили чак и ако дође код њих. Треба да сносе последица од стране ЕУ и ЕК – у виду економских санкција! У супротном, међународно право не би имало смисла!“
„Не мислим да ће то бити последњи налози за хапшење који ће бити издати, јер постоји веома широк спектар чињеница које говоре о кршењу међународног правног оквира“, прокоментарисао је у интервјуу за програм „Пре свих“ на програму „Хоризонт“ Христо Христев – професор европског права на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“:
„Очигледно да Русија не води цивилизовани рат у Украјини. Зар чињенице о нападима на цивилно становништво, цивилну инфраструктуру, кршење правила понашања према ратним заробљеницима“.
„Одлуку Хашког суда да распише доживотни налог за хапшење председника Путина морају да спроведу све европске земље. После ове одлуке Владимир Путин може да уђе у Европску унију само на путу за Хаг. Ова одлука касни, али је праведна“, сложио се наш европосланик из ЕНП Александар Јорданов.
Наша земља је имала представнике и на дебати у Европском парламенту, где је потписана резолуција којом се Москва позива да ослободи руске опозиционаре.
„Владимир Кара-Мурза је осуђен на 25 година затвора због наводне издаје. Његов злочин за ову апсурдну реченицу – да отворено говори у име милиона који се не слажу са ратом у Украјини“, рекао је наш европосланик из „Обновимо Европу“ Илхан Кучук.
Поводом пресуде – за БНР, руски политиколог Дмитриј Орешкин је прецизирао:
„Тешко да се може говорити о неком свесном и рационалном циљу. Пре се ради о рашчишћавању рашуна (...) Друго, ово је наравно манифестација личног става. Систем је замерио Кара-Мурзи јер је нарушио принципијелну и темељну идеју на којој је изграђена Путинова Русија. Принцип се зове „Коруптивно куповање лојалности“ – власт вам омогућава да крадете све док сте лојални. У тренутку када почнете да нервирате систем, он из сефа извлачи фасциклу у којој пише да сте урадили то и то. А ако се понашате како треба, систем не уклања фасциклу.“
„Ова нечувена одлука суда је још једна демонстрација политичке злоупотребе правосудног система у Русији. Солидарни смо са Владимиром Кара-Мурзом, Алексејем Наваљним, Иљом Јашином и свим оним Русима који су прогањани, затварани или застрашивани због борбе за људска права и против режима. Русија такође мора да обезбеди приступ здравственој заштити за све оне који се налазе у затвору“, позвала је европска комесарка за здравство Стела Киријакиду.
„У Русији није остало много људи који јавно критикују рат и, пре свега, изјављују солидарност са Украјином. Владимир Кара-Мурза је један од њих – храбри публициста који је вођен жељом да створи бољу државу. Као и наш, и његов је циљ Слободна Русија!“, истакла је немачка европосланица из партије Зелених Виола фон Крамон-Таубадел током дискусије, а ирски европосланик ирске, припадник левице Мик Волас је додао:
„Позивамо Русију да ослободи Наваљног и Кара-Мурзу! Позивамо Комисију да апелује на ослобађање Џулијана Асанжа! Нико не треба да буде у затвору због тога што говори истину!"
„Путинове канџе постају све дуже и заривају се све дубље! У тренутку када чујемо да је одговоран за злочине против човечности у Украјини – покушава да ућутка опозицију у Русији“, нагласио је шведски европосланик из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа Евин Инсир.
Посланици Европског парламента су на дебати инсистирали да се одговорни за хапшења и кажњавање опозиционара у Русији уврсте на санкциону листу Европске уније, а жртве – заштићене европским законом због кршења људских права.
Европосланик из „Обновимо Европу“ Гај Верховстад такође је истакао захтев за уврштавање на санкциону листу :
„Још пре два месеца Американци су увели санкције по закону Магнитског за овај случај. А ми још увек чекамо! Позивам господина Бореља и министре спољних послова да што пре усвоје санкције према закону Магнитског за случајеве Кара-Мурзе, Алексеја Наваљног и свих политичких затвореника!“
Раније је и високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност оптужио Русију за „злоупотребу положаја”. Саопштење у име Жозепа Бореља прочитао је његов портпарол Петер Стано:
„Најоштрије осуђујемо нечувено оштру казну. Ово је још једна демонстрација политичке злоупотребе правосуђа од стране руских власти у циљу притиска на активисте, заштитнике људских права и гласове који се противе нелегалној руској агресији на Украјину.“
„Криминализација критике деловања власти је знак слабости, а не снаге! Подржавамо право гласа сваког грађанина Русије. Кара-Мурза и небројени други Руси верују у Русију у којој се поштују основне људске слободе“, придружила се теми амбасадорка Сједињених Америчких Држава у Москви Лин Трејси, која је успела да у затвору посети Евана Гершковича – америчког новинара оптуженог за шпијунажу којем је запрећена казна од 20 година затвора.
„Позовимо поново на безбедно ослобађање Ивана Гершковича из „Волстрит журнала“ – новинари треба да могу да раде не страхујући за живот. А стање ухваћеног добитника награде Сахаров је узнемирујуће. И њега треба пустити!“, затражила је у име ЕП његова председница Роберта Мецола.
Гершковича је у марту ухапсила Федерална служба безбедности у уралском граду Јекатеринбургу док је покушавао да дође до информација „класификованих као државна тајна“.
Његове активности тамо „немају никакве везе са новинарством”, истакла је тада портпаролка Марија Захарова, а њен колега Дмитриј Песков је прецизирао да је амерички дописник пре био „ухваћен на месту злочина”.
Европосланици су позвали Савет УН за људска права да одмах истражи случајеве нехуманог затварања противника.
Упућен је и захтев Савету ЕУ – за санкције руским судијама и тужиоцима одговорним за прогоне, као и за обезбеђивање хуманитарних виза држава чланица.
А у априлу је московски суд издао налог за хапшење у одсуству Христа Грозева – аутора низа истраживања Bellingcat-а, за којим је у Русији расписана потерница.
„Делатност коју је развио Христо Грозев је на ивици такозване отворене интерпретације осетљивих података. И обрнуто – нешто што је блиско обавештајној операцији“, рекао је Иво Иванов из Бугарског геополитичког друштва о бугарском новинару који је освојио Оскара за филм о Алексеју Наваљном:
„Заправо, до сада са свим чланцима које су објавили путем сајта Белингкет, бугарски новинар и његове колеге су на страни званичног, правног тумачења чињеница. Нешто што веома нервира Москву је то што су током година успели, користећи заиста отворене податке и, што је апсурд, оне које објављују руске службе, да открију невероватне везе између чињеница и активности руских служби у иностранству, што је Грозева учинило непожељним за Москву и Кремљ.“
Према његовим речима, „ново у оптужби против њега овог пута је да је илегално ушао на руску територију, тј. сада хоће да га оптуже за отворену шпијунажу”
„Желе да га умешају у такозвану неуспелу операцију украјинских служби да регрутују руске пилоте којима је требало да буде плаћено да извезу авионе из Русије и њима слете у Украјину. У пракси, акције су се завршиле неуспехом, а чак је и бомбардован аеродром на који је требало да стигну руски авиони. А све то показује да је Москва озбиљно схватила активности Грозева и већ отворено, беспоговорно покушава да га елиминише, што је још један знак да он мора озбиљно да брине о својој безбедности, без обзира где се на Западу налази.“
А кад говоримо о пресудама из Русије – против Наваљног ускоро почиње нови процес због којег му прети 30 година затвора, против Кара-Мурзе – која је њихова сврха? Изморити противника иза решетака или застрашити његове следбенике напољу?
„Пре тежња је да се другима попут њих, ако међу интелигенцијом има таквих који желе да се изјасне против режима, покаже шта их чека. Битка је бескомпромисна, јер Наваљни и колегијум око њега настављају активно да делују против корупције у Русији и да чак и сада, у овим тешким условима, разоткривају те везе. А корупција у Русији, коју је Наваљни разоткрио у најневинијим облицима – који је олигарх коју имовину поклонио неком политичару или, обрнуто, шта је заплењено – постала је врло јасна у току рата. Руска војска је пропала и пропада управо због корупције, колико год режим покушавао да буде репресиван, постоје границе у којима не може да изврши репресију над сопственим корумпираним функционерима, а управо они су ти који слабе режим. Дакле, овде је зачарани круг из којег нема излаза“, објаснио је Иво Иванов.
Превод: Свјетлана Шатрић
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..