Научници с Института за истраживање уметности БАН већ неколико година проучавају 37 бугарских цркава како би успоставили систематски опис монументалног црквеног сликарства из 16. века на овим просторима. Луксузно издање „Корпус фресака из 16. века у Бугарској“ богато је илустровано радовима мајстора зографа.

У то време је Бугарска била део Османског царства, али је бугарско становништво упркос томе уживало одређена права. Једно од њих било је право на слободно исповедање хришћанске вере о чему сведочи Паисије Хиландарски. „Турски султан је хришћанима дозволио да граде цркве,“ написао је он у житију иконописца и градитеља храмова Светог Пимена Зографског.

„Појављују се нови храмови које красе разнолике фреске,“ прича проф. Бисерка Пенкова, руководилац научног тима. „Обнављају се стари, али ничу и нови манастири, нпр. Роженски манастир који је подигнут крајем 16. века. У исто време су се око Софије градиле светиње које су заједно са већ постојећим манастирима обликовали Софијску Свету гору, која представља мрежу мањих манастира, сваки од којих је постао важно духовно средиште. У њима су монаси сакупљали и стварали књижевност, а храмови су им били фрескописани. Овде ћу додати и неке митрополитске цркве, као што је, рецимо, ова у Несебру. Богате фреске и мајстори који су их радили говоре о престижу и вишем статусу који су уживали становници тог места, а и њихов митрополит.“

Сликари ових светиња долазе из свих делова Балканског полуострва, углавном из северне Грчке, о чему сведоче натписи на зидним сликама. Међутим, њихова имена су остала непозната јер у то време сликари нису сматрани правим ствараоцима већ су били само проводник Божје воље.

У току свог рада научници су открили неколико цркава о којима до сада нису постојала сведочанства. Изненађење су и фреске Дивотинског манастира Свете Тројице чија је обнова у току.

“Дивотински манастир је нови локалитет,“ каже проф. Бисерка Пенкова и додаје: „Екипе рестауратора откриле су фреске пошто су уклониле горњи слој којим су биле прекривене. Још их нисам видела, јер монаси, за сада, не дозвољавају масовне посете. Али је то један заиста веома занимљив споменик.“

Нажалост, многе фреске су у изузетно лошем стању и ускоро ће о њима сведочити само радови научника.

„Улазимо у разговор о држави, одговорностима – а то је, нажалост, веома сложено и неједнозначно питање,“ каже проф. Пенкова и наставља: „Чија је одговорност? Главни проблем је питање газдовања. Кад има власника, има и шансе за очување. Пуно је напуштених или запуштених малих манастира и храмова који су ван насељених места и људи их не могу одржавати. И они се, нажалост, руше,“ рекла је проф. Бисерка Пенкова на крају нашег разговора.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, Институт за истраживање уметности БАН, Дијана Цанкова