Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Шумен, одакле потиче Бугарска

Шуменска тврђава
Фотографија: bulgariatravel.org

„Одавде потиче Бугарска – пет прстију у гвозденој песници.

Везани древном традицијом, прекаљени у походима и мукама!"

Овако почиње химна града Шумена, која опева епски почетак бугарске државе, основане 681. године, у околини данашњег града. У близини се налазе остаци древних бугарских престоница Плиске и Великог Преслава. А на само 17 км од центра Шумена, високо у стенама, извајан је „Мадарски коњаник једини монументални камени рељеф у Европи из VIII века, уврштен на листу светске културне баштине, под покровитељством УНЕСКА. Коњаник је део историјско-археолошког резервата „Мадара”, познатог и као „Бугарска Троја”, због невероватног броја споменика из раздобља између IV миленијума пре нове ере и XV века који се ту налазе. Подручје је пуно манастира уклесаних у стене из раног средњег века, као и природних атракција до којих се стиже посебним путевима.

Мадарски коњаник
Светлана Џанкова из локалног Туристичко-информативног центра препоручује нам да се попнемо на Шуменску висораван (Шуменско плато):

„На територији Шуменске висоравни налазе се два манастира уклесана у стенама – Костадиновски и Ханкрумовски. Сваки од њих је везан за различите периоде испосничког живота у нашим крајевима. Неки од наших пећинских манастира потичу из VIII, други из XIV века, а повезују се са исихазмом. 

Костадиновски манастир
Ништа мање занимљив није ни споменик „Оснивачи бугарске државе” подигнут у част 1.300. годишњице од оснивања Бугарске. Осим тога, на висоравни се налази и Шуменска тврђава, одакле је почео да се развија данашњи град“, додаје Светлана Џанкова.

Тврђава је уништена 1444. године. Данас је обновљен један мањи део. Постоји музеј у коме су изложени артефакти пронађени на њеној територији, укључујући и натпис из XIV века у којем се први пут помиње име данашњег града Шумена. Поглед са врха тврђаве је још један разлог да је посетите:


Са тврђаве се види цео град, као на длану. Можете видети њен добро очувани део, са османским споменицима архитектуре, сахат кулом, чесмама, безистаном – најстаријом грађевином у нашем граду коју су изградили дубровачки трговци у XVI веку, као и многим храмовима различитих вера, јер у Шумену постоји толеранција између представника различитих заједница“, каже Светлана Џанкова.

Ако волите природу и планинарење, овај део североисточне Бугарске ће вам изгледати као рај – резервати природе прошарани мирисним цвећем и биљем, пећине и крашке формације, стене које се уздижу ка небу, над којима круже ретке врсте птица ...

Парк природе „Шуменска висораван”
У пролеће долазе туристи како би посматрали цветање орхидеја, каже Светлана Џанкова и препоручује да се обратите Дирекцији „Шуменске висоравни“, где ће вам обезбедити планинског водича или посебне мапе са путевима до археолошких и природних чуда у околини.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Туристичко-информативни центар – Шумен, Љубомир Лазаров, bulgariatravel. org



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Царство муфлона налази се у Источним Родопима

У дивљој природи Источних Родопа, у атару града Крџалија, налази се Државно ловачко газдинство „Женда.“ Ово је једно од најлепших и најживописнијих места у овом делу Бугарске. Поред великих стада муфлона, ту можете да видите и обичне јелене, јелене..

објављено 17.8.24. 11.30

Фестивал змајева у Варвари

Мајсторске радионице, фото-изложба и биоскопске пројекције на отвореном за децу биће део Фестивала змајева Varvara Kite Fest чије четврто издање ће се одржати 18. и 19. августа у летовалишту Варвара, у општини Царево, саопштили су организатори „Ваздушних..

објављено 17.8.24. 07.40

Хотел или некретнина за одмор – шта је повољније и удобније?

Последње три године у Бугарској је забележен раст понуда некретнина за одмор од 30 до 40%. Тренутно њихов број премашује 20 хиљада. Све више клијената током свог одмора у Бугарској радије изнајмљује стан или чак целу кућу преко одговарајућих онлајн..

објављено 7.8.24. 12.10