„Молио сам се за разум. Дубоко сам веровао да је разум оно што нам треба да би Бугарска добила шансу да се отисне са дна.“ Овим речима је на Велику среду Вежди Рашидов, најстарији народни посланик из редова ГЕРБ-СДС, отворио конститутивну седницу новог, 49. по реду сазива Народног собрања. На свечаној седници, којој су присуствовали председник Румен Радев, потпредседница Илијана Јотова, чланови прелазне владе на челу са премијером Галабом Доневим, државни тужилац Иван Гешев, акредитовани амбасадори у Бугарској, нови народни изабраници су положили заклетву да ће поштовати Устав и законе Републике Бугарске. Амбасадори Русије и Белорусије нису позвани да присуствују церемонији.
Рашидов је са места председника скупштине изјавио да народ све више живи са осећајем недостатка сигурности и гаји наду за уједињење и бољу будућност.
„Нажалост, данас смо поново суочени са мржњом, са одбијањем дијалога и са глупим мантрама о прошлости и будућности, заборављајући при том на садашњост. Само данас, ми, који смо живи можемо створити оно што ће бити потребно за сутра, за будућност. Чак и у Дантеовој „Божанственој комедији“ пут од Пакла до Раја пролази кроз Чистилиште. Све остало је апстрактна утопија за сањаре,“ додао је Вежди Рашидов.
Председник Румен Радев је у свом обраћању народним посланицима истакао да је њихов примарни задатак усвајање државног буџета за 2023. годину, „који ће поднети нова влада, која ће своје визије преточити у дугорочне политике и сносити одговорност за њих.“ Ако се то, међутим, не догоди, привремена влада ће поднети парламенту свој предлог буџета.
„Очекујем да ће Народно собрање подржати европски курс земље, који је прелазна влада заузела, тако што ће усвојити законе везане за примену Плана за опоравак и опстанак, који ће убрзати реформе неопходне за модернизацију земље,“ казао је шеф државе и додао: „Очекујем да Народно собрање докаже да је реформа судства реални циљ за наш развој као праведно и просперитетно друштво, а не да буде апстрактна тема. Од посланика очекујем да преузму одговорност за националну безбедност.“
Десислава Атанасова из ГЕРБ-СДС је у свом програмном говору посланицима навела да је прва политичка снага у земљи спремна да разговара са свим парламентарним формацијама и узме у обзир „њихове аргументе.“ Према њеним речима, својим гласовима су грађани показали да тренутну политичку кризу не може да реши једна партија или коалиција.
„Оно што је заједничко овим резултатима, који су јасно указали на линије поделе у бугарском друштву јесте да показују једини могући излаз из тренутне ситуације. А то је могуће само ако партије, уз међусобно поштовање и дијалог, постигну прихватљиве компромисе, сагласност око питања од великог стратешког значаја за земљу и обнове дијалог,“ рекла је Атанасова.
Бивши премијер Кирил Петков је у име коалиције „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ рекао да је крајње време да политичари почну да решавају проблеме грађана „не празном реториком, већ реалним програмом који ће одражавати све важне приоритете Бугарске.“
„Пољопривреда и подршка малим и средњим предузећима морају постати национални приоритет – није нормално да је 70% меса, 50% парадајза и 30% млека из увоза,“ наставио је он. „Многи региони у земљи су потпуно одсечени од света: без ауто-путева, без мостова, тунела, без железничке пруге. Друштво жели да се стане на крај корупцији и крајње је време да усвојимо Закон о комисији за сузбијање корупције чије доношење је предвиђено Планом за опоравак и опстанак.“
Костадин Костадинов, лидер треће политичке снаге – партије „Препород,“ рекао је да је његова странка спремна да седне за преговарачки сто и разговара са осталим парламентарним формацијама о пет приоритета: очување финансијске независности земље, спречавање увлачења Бугарске у рат у Украјини и банкрота државе, поновно договарање односа са ЕУ, заштита националних интереса. Он је прокоментарисао и прикупљене потписе које су предати на писарници парламента за одржавање референдума о очувању бугарског лева до 2043. године.
„Партија „Препород“ тражи да суверен каже да ли и колико је корисно увести евро, хоће ли грађани преласком на заједничку европску валуту постати богатији, да ли ће се осећати безбедније и мирније или напротив – осиромашиће, јер ће евро обезвредити њихове уштеђевине, а држава ће изгубити своју финансијску независност. У сваком случају, морамо бити искрени према грађанима и да заштитимо свој национални интерес.“
Лидер Покрета за права и слободе Мустафа Карадаји истакао је потребу за формирањем нове владе која ће имати „јасне приоритете и акциони план и која ће припремити локалне изборе.“ „Порука народа је јасна – политичари да седну за преговарачки сто и да међусобно разговарају,“ рекао је он и додао: „Потребно је да свака политичка снага поштено и одговорно изнесе приоритете и политике које предлаже и да се о њима и достојној евроатлантској будућности Бугарске води дијалог.“
„Друштво је данас подељено по многим питањима. Али се, упркос томе, може издвојити већина која жели да будемо део ЕУ и НАТО, жели да живи у демократској и финансијски стабилној земљи, дакле, тражи живот по европским стандардима. Већина бугарских бирача неће ванредне парламентарне изборе, јер зна да они нису никакво решење, већ ће само додатно продубити и онако тешку политичку кризу.“
Коалиција „БСП за Бугарску“ ће такође радити на пет приоритета, рекла је лидер левице Корнелија Нинова. А то су: усвајање социјално оријентисаног буџета, примена Плана за опоравак и опстанак, борба против корупције, удруживање напора за улазак у Шенген.
„Пети приоритет је везан за рат и мир – БСП се залаже за неутралност Бугарске када је у питању рат у Украјини и против пружања војне подршке и слања војника и заговара мирно решење. А да би се све то догодило, потребан је функционалан парламент и влада, а решење је овде, у овој сали,“ додала је она.
Ивајло Влчев, посланик најмање политичке снаге „Постоји такав народ“, изјавио је да ће њени представници учинити све што је могуће да реше политичку кризу:
„Постоји такав народ“ ће доносити практичне одлуке подржавајући сваку акцију која је корисна за бугарске грађане, јер проблеми земље нису партијски него национални. Бићемо обавезни коректив како би људи могли да помоћу нас контролишу политичку класу.“
Као и у претходном сазиву, народни посланици 49. сазива нису успели да изаберу свог председника из првог покушаја. Кандидатуре Росена Жељаскова из ГЕРБ-СДС и Петра Петрова из „Препород“ нису добиле минималан број гласова, стога је Асен Василев из „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ предложио да се уведе ротирајуће председништво.
Први радни дан новог сазива Народног собрања почео је у 10.05 часова, а завршио се у 12.47 часова.
Припремила: Дијана Цанкова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..