Село Садина је смештено у североисточној Бугарској, у околини Разграда. Овде живи мала заједница Капанаца - мале етнографске групе за коју се сматра да је протобугарског или аварског порекла. И дан данас Капанци себе доживљавају као директне потомке Протобугара, стога љубоморно чувају своје обичаје и традицију везану за свакодневни живот, празнике, традиционалну кухињу, људе и лепе народне ношње. Село у којем је некада живело више од 4.000 људи данас има 760 становника. Они који су остали верни завичају углавном се баве сточарством. 

У селу Садина се узгаја надалеко чувени „садовски бели лук“. А осим белог лука, његови вредни мештани гаје и јагоде, малине, баве се и пчеларством. Али се последњих година све више наде полаже у сеоски и културни туризам.

Гости из земље и иностранства су одушевљени традицијом и начином живота у селу Садина.

• О Капанцима, киселом млеку и развоју туризма

„Становници Садине и околних места прослављају Тодорову суботу као најважнији празник на који „одајемо почаст“ коњском репу и сабору Капанаца „Здрав корен, жив дух“ који се одржава сваке године. Покушавамо да етнографским капанским комплексом при општини привучемо пажњу туриста и упознамо их са свакодневним животом, културом и кухињом Капанаца,“ прича председница сеоске општине Хриска Тодорова у интервјуу Денице Колеве за Радио Шумен – БНР.

Данас се село Садина може похвалити становништвом из различитих крајева света и често се чује страни говор. У селу живе страни досељеници – срећни власници кућа и имања, који већ годинама живе у миру и слози са локалним живљем. Долазе и туристи који желе да побегну од градске журбе и гужве, а које је привукао шаролики живот Капанаца:

„Пре десетак година су људи са стране почели да купују куће у селу Садина. Једна породица се трајно настанила у Садини и покренула властити бизнис,“ каже Хриска Тодорова. „А Капанци су отворени и спремно пружају подршку странцима који су се доселили у њихово село. Године 2020. се тај пар венчао у Садини. Сада очекујемо да нам дође још један пар из Белгије, који такође жели да се венча у селу Садина. Већина странаца који су овде купили куће користи их у туристичке сврхе.“

Са доласком странаца, село је живнуло. Прва породица из Белгије која је дошла пре неколико година отворила је ресторан који не нуди традиционалну капанску храну, већ јела базирана на белгијској кухињи. Тако представници два етноса коегзистирају у хармонији и узајамно се обогаћују. „Они тиме рекламирају Садину – рестораном, њиховим начином живота, и привлаче пуно Белгијанаца који такође купују куће у селу,“ каже гђа Тодорова и додаје:

„Они прихватају наше обичаје, посебно им се свиђају капански обичаји, наша традиционална ношња. Увек их дочекујемо са капанском китицом цвећа која се користи против урока а део је капанске традиционалне ношње.“

Поред страног говора, улицама Садине све чешће одзвања дечји смех и граја. Реч је о малишанима младих породица које су одлучиле да градску гужву замене за сеоску оазу која нуди мир и здрав живот:

„Радује ме чињеница што Бугари из суседних градова – из Русеа, Разграда, Попова, купују куће у Садини. Осим лепе природе, допадају им се и гостопримство и култура Капанаца. А млади мештани села Садина почели су да активно раде на побољшању услова живота у свом родном месту – обнављају спортске терене, игралишта и др,“ рекла је на крају нашег разговора Хриска Тодорова.

Види још о страним досељеницима у Бугарској:

• Британац ради „у корист народа“ како би претворио Стојките у узорно село

• Реми и Пол праве пешчане скулптуре инспирисане животом у Бугарској

Текст: Венета Николова 

Извор: интервју Денице Колеве, Радио Шумен – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, лична архива