„Сви очекујемо да неки људи иступе и кажу нам нешто, а они неће, јер немају сигурне резултате... и ми очекујемо да исти ти људи сносе одговорност. Изгледа да сам и овог пута била наивна,“ – написала је на свом профилу једна девојка. А у коментарима испод њене објаве стоји следеће: „Нажалост, чак и да кажу нешто, опет ће бити лишено смисла.“ Слични коментари често се могу чути и прочитати у дану после избора. И као да је глас бирача након изборне ноћи све тиши и усамљенији. А велико очекивање за формирање стабилне владе остаје изневерено.

• Бугари у иностранству: Бугарска је једна мајка свима!

Очекивање иза којег стоје наде Бугара за јасну спољнополитичку позицију, смањење инфлације, стабилну економију, озбиљне мере за сузбијање корупције, реформе здравства и образовања. Наде за боље сутра.

“Тренутно смо запостављени, понижени смо и сломљени, али, упркос томе, не предајемо се. Постоји порив за напретком. А како и на који начин – то ће већ млади одлучити,“ рекла је једна стара госпођа из Софије.

“Они који нису дали оно што је народ очекивао, нема потребе узимати у обзир. Река их је однела, исцурило им је време,“ надовезала се друга становница Софије.

“Били смо до продавнице – торба полупразна, а потрошили 25 евра. Ето тако се осећамо ми...“, рекла је друга жена из престонице.

Избори су прошли, а борба за насушни хлеб се наставља, као и нада за Ускршњим политичким чудом у демократској Бугарској.

Волим Бугарску и осећам се Бугарком, чак и ако живим у иностранству, рекла је Ралица Стојчева дописнику БНР у Ловечу Пламену Христову. Она годинама већ живи у Лондону, али је на јучерашњим изборима гласала у свом родном Ловечу. 

“Оно што желим да променим је да се мало више мисли о обичним људима, јер управо ти обични људи чине државу, не чине је политичари. Да се мисли на једну нацију која је толико дуго опстала, али није довољно уједињена. У Бугарској већ преовлађује старија популација са слабим примањима и неко се мора бринути о њој. Не видим да неко размишља о томе – ја то видим по родитељима, који без моје помоћи не би опстали овде.

Мање корупције, мање финансијских и личних интереса на рачун грађана и јавних интереса и више културе у људима, неке су од ствари које би могле да врате Ралицу у Бугарску. Политичари су ти који су донекле допринели томе да људи напусте своју земљу, сматра она и додаје „јер овде нема перспективе и будућности,“ али „ни живети у иностранству није лако.“

Људи се осећају заборављеним од политичара, сумира своје утиске дописник БНР Пламен Христов. Судећи по томе што је чуо и видео на изборни дан, може се закључити да се људи у мањим местима, они у иностранству, дакле, сви који имају тежи живот, осећају усамљено.

А понекад су жеље једноставне. Екипа БНР јуче је извештавала са једног бирачког места у Истанбулу у суседној Турској. Гласачи у истанбулској четврти Авџилар поделили су своја очекивања у вези са животом после избора 2. априла:

“Гласао сам да бисмо, пре свега, добили владу, очекујем да се то овога пута деси. Наравно, да се обезбеди више посла за народ,“ рекао је један стари господин.

“Да се формира влада, да све иде као по меду и лоју, као што је, рецимо, у белом свету.“

“Да се плате повећају и да људи живе мирно и срећно. Ми смо гласали да бисмо дали предност младима,“ рекао је један бугарски држављанин из Истанбула.

“Ми Бугари смо отпорна нација и свако се на неки начин сналази. И то нас је можда и сачувало, бугарска домишљатост,“ рекла је учесница анкете БНР.

Издржаћемо и сада у животу након последњих избора.

Текст: Весела Крстева

Извор: интервјуи Наталије Ганчовске и Мире Стефанове – Програм „Хоризонт“ БНР, Ратке Петкове – Радио Крџали БНР и Пламена Христова – дописника БНР у Ловечу.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БТА, БГНЕС, архива