Завршени су још једни у низу ванредних парламентарних избора, а резултати поново изазивају забринутост и збуњеност. Чини се да су пред нама тешке недеље, током којих ћемо поново бити сведоци још једне серије преговора између политичких снага о формирању владе. Да ли ће оне овог пута успети да постигну споразум, још није јасно. Али једно је сигурно – Бугари су уморни, многи од њих су неповерљиви, а други – просто гневни.

Током целог јучерашњег дана Радио Бугарска је контактирао наше сународнике ван граница земље да би сазнао како протичу избори код њих и шта очекују од будућих народних посланика. У њиховим одговорима је преовлађивало разочарање, осећао се и бол од пат ситуације у којој се налази њихова домовина. Са Новог Зеланда и Аустралије, из Европе, из суседних балканских земаља… – са свих крајева света наши саговорници позивају политичку класу на разум и одговорност у име Бугарске.

• Упркос напетости Бугари у Охриду гласају

• До сада невиђена излазност у Цариброду

• Дарко Аначков, Србија: Бугари у Врању и околини нису довољно упознати са политичком ситуацијом у Бугарској

Соња Арабаџијева, која живи у Мелбурну нам је рекла:

„Крајње време је да политичари престану да се свађају и почну да размишљају о Бугарској. Треба да се лате посла, да земљу изведу из  ћорсокака у који су је довели. Хоћу да најзад видим функционалну владу. Морају да формирају стабилну владу. Због ових избора без краја испадамо смешни у очима света“, каже она и обраћа се политичарима: „Шта имате да делите? Бугарска је једна мајка свима!“.

„Многи људи после гласања одлазили су са бирачког места речима: `Надам се да ћемо се поново видети тек након 4 године`“, изјавила је Радио Бугарској Калина Богданова, која већ 8 година живи у Бризбејну, Аустралија, а ово су били четврти избори на којима је она члан бирачког одбора у аустралијском граду. Она је додала: 

„Надамо се да ће бити формирана редовна влада која ће на најпозитивнији и најевропскији  могући начин радити на важним, неодложним циљевима и решавању проблема Бугарске.По мени, веома је важно да Бугарска заузме веома јасан правац евроатлантског развоја. Да се не колеба у погледу свог става, својих вредности и стратешке оријентације. Од посебне важности су борба против корупције, развој и реформе у већини јавних сектора, почев од здравства, образовања и привреде. Али пре свега очекујем да се Бугарска врати веома јасном циљу и стратешкој позицији, плану развоја. Мислим да нам то у овом тренутку највише недостаје“.

Катерина Игнатова је секретар бирачког одбора у Кракову, Пољска, где живи већ 5 година. И она попут многих Бугара у дијаспори каже да се последњих година запажа замор од избора. Али, рекла нам је да упркос томе, многи путују стотинама километара да би остварили своје бирачко право.

„Радим као волонтер у Бугарској школи у Кракову и помажем деци да не изгубе везу са својим коренима. А што се избора тиче, изборни процес у иностранству се разликује од оног у Бугарској. За нас избори још једна могућност за блиску везу са домовином. Ситуација у свету је несигурна и сви морамо да покажемо одговорност.“

Светослава Алексијева живи на Новом Зеланду од почетка 2017. године. На јучерашњим изборима први пут је била члан бирачког одбора на бирачком месту у Крајстчерчу. У изјави Радио Бугарској она је изразила оптимизам и наду да ће Бугарска имати стабилну владу.

Након 15 година живота на Новом Зеланду јуче је Деница Стоева први пут гласала као житељ Мелбурна, Аустралија. И она је изразила наду да ће бити формирана редовна влада која ће успоставити равнотежу власти у Бугарској.

„Гласала сам мислећи на будућност, са надом у нешто боље и са дубоким личним уверењем да треба гласати. Ништа се не може променити ако ми не одрадимо свој део посла – да гласамо, да створимо услове за гласање.

Из мојих запажања током година проведених овде, верујем да у уређеним државама грађани активно учествују, гласају масовно, и то је оно што политичаре држи одговорним и чини да се ствари дешавају. Партије се не прилагођавају онима који не изађу на изборе, већ онима који гласају, и тако је свуда у свету“ – каже Деница.

Сибила Стојaнова већ 8 година живи у Бриселу и ради на правном одељењу Европског парламента.

„Оно што ја желим јесте да се Бугарска понаша као пуноправна чланица ЕУ, каква јесте. Пријатељи и ја коментаришемо да имамо осећај да живимо у Бугарској која је „разапета“ између неких схватања, веровања и митова унутар земље и онога што се стварно дешава, овде, на европској сцени. За мене су све те политичке кризе деструктивне и опслужују интересе који треба да остану у прошлости, а ми морамо ићи ка нечем рационалнијем“ – каже Сибила Стојанова.

Емилијана Благоева је кинезотерапеут и учитељ јоге. Она већ 20 година живи у Торонту, Канада, али није прекинула везу са домовином. Каже да Бугари који гласају морају да изражавају бугарску самосвест, а обавезан услов је да говоре свој матерњи језик. Радио Бугарској је она изјавила да од новог парламента очекује као прво, да у његовом саставу буду духовни људи који не гледају свој лични интересе, већ интерес народа. Најважније је да воле Бугарску, а не да се продају страним силама.

„И још нешто –  са астролошке тачке гледишта 23. марта ове године је Плутон ушао у Водолију. Моја прогноза је да ће овог пута Бугарска имати правилне политичаре. Ови избори ће означити почетак позитивне промене у Бугарској“, рекла је Емилијана.

Већ 15 година Сашо Вакашински са својом породицом живи у Либерецу, у северној Чешкој. Он каже да су за њега избори корак ка бољој будућности Бугарске, јер жели да у његову домовину стигну стране инвестиције, да се отварају фабрике и да има посла за све.

Последњих година бугарска заједница у Северној Ирској је порасла. И док су у великим градовима тамо Бугари повученији, у мањим, какав је на пример Шенон, они су уједињени и чешће деле своје бриге и наде за Бугарску. „Из иностранства се најбоље виде мане наше политике и друштва“ – каже Данијела Георгијева,  председник бугарског друштва „Васил Левски“ у Шенону.  

„Желим да у Бугарској нестане оно стално супротстављање. У Бугарској све започето или завршено изазива поларне реакције. И баш тада, уместо да се тражи решење за излаз из ситуације, стварају се препреке за обављање посла. Отуда долази вечна подела у нашем друштву.“

Правник Мартин Петров, који живи у Хагу и који је дуге године радио у Хашком трибуналу ставља акценат на важност одзива бирача на изборима.

„Стално одржавање избора и трошење великог новца пореских обвезника никоме није од користи“, каже он.

Извор: Интервјуи Веселе Крстеве, Миглене Иванове, Гергане Манчеве и Јоана Колева из Радио Бугарске

Саставила: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: лична архива, архива