25. марта ћемо на сат времена (од 20,30 до 21,30 ч) угасити светла да бисмо подржали нашу планету, али ћемо скренути пажњу и на проблем ограничених станишта дивљих животиња у Бугарској. У оквиру глобалне акције „Сат за нашу планету“ Светски фонд за заштиту природе (WWF) у Бугарској покреће иницијативу за обнављање популација обичног риса и дунавске јесетре на нашем тлу под насловом „Заједнички дом. Заједничка будућност“.
Један од највећих проблема тих животиња у нашој земљи је њихова потреба за великим територијама и потреба за повезивањем њихових станишта, која нису увек у границама само једне земље. У циљу решавања овог проблема, заштитници природе предузимају иницијативе за проглашење нових територија са различитим степеном заштите, пошто паркови природе и резервати тренутно заузимају тек 5% територије наше земље. Тако ће повезати фрагментисана станишта и створити услове за повратак давно несталих врста у нашој земљи.
Рис је легенда у нашем шумском царству
Некада је он био кључна врста у нашим географским ширинама. Сматра се да је из Бугарске нестао 1941. године, када је убијен последњи званично регистровани балкански рис у нашој земљи. Према речима Александра Дуцова из WWF, у 2008. години је фото-замка снимила младог риса у планини Осогово, што се сматра реалним доказом о присуству ове звери у Бугарској. Дуцов додаје да само од нас зависи да ли ћемо створити услове за развој популације Риса.
Забрињавајућа је ситуација и са критично угроженим
дунавским јесетрама
Доњи ток Дунава, на граници између Бугарске и Румуније, је дом последњих популација јесетри у ЕУ које се природно мресте. Оне су опстале 200 милиона година, али се данас суочавају са бројним претњама које блокирају њихове миграционе руте и уништавају мрестилишта.
Зато ће ове године у Бугарској „Сат за нашу планету“ протећи у знаку напора WWF за обнављање станишта.
Фотографиjе: Facebook / WWFBulgariaПрошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен задужила је бившег гувернера Европске централне банке и бившег премијера Италије Марија Драгија..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву одлуку су слаб школски успех, расејаност ученика и, пре свега, погубни утицај на дечју психу, али и..
Спомен-плоча Атанасу и Љубомиру Далчеви откривена је у Солуну на иницијативу Бугарске новинске агенције (БТА) и Генералног конзулата Републике Бугарске у том граду. „Бугарска треба да обележава места широм света где су живели познати и значајни..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...
Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије..
Поверење у НАТО (40,1%) и ЕУ (59,5%) у Бугарској порасло је за 8, односно 5 процената у односу на 2023. годину, према истраживању социолошке агенције..