Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Економиста Стојан Панчев: Порез на вишак добити је прилично егзотична идеја

Фотографија: архива

Министарство финансија је усвојило нацрт Закона о државном буџету за 2023. годину сагласно којем ће се дефицит од 3% остварити кроз поверћање неких пореских стопа, укидање преференцијалних стопа ПДВ од средине године и повећање путарине. Предвиђени су још: раст акцизе на електронске цигарете, јачање финансијске контроле, аконтација ПДВ за неке врсте робе. Такође, предвиђа се и нова мера, за коју неки аналитичари кажу да је егзотична – реч је о увођењу наплате једнократног солидарног доприноса за друго полугође 2023. који је познат као „порез на вишак добити“. Наравно, све ће се то догодити уколико народни посланици новог парламента, које ће Бугарска изабрати 2. априла, усвоје нацрт Закона о буџету који је израдила прелазна влада. У противном, ако будући посланици повећају дефицит, наша земља ће ући у процедуру прекомерног дефицита, биће доведено у питање чланство у еврозони, а могуће је и да дође до потребе за узимањем зајмова од ММФ.

Расправа о финансијском стању државе и вероватним сценаријима развоја јавних финансија изазвала је страхове од „банкрота државе” и потребе за променом курса евра према леву, које су одмах као неодрживе и извучене из контекста оповргнули привремени премијер Галаб Донев, привремена министарка финансија Росица Велкова и Бугарска народна банка (БНБ).

Росица Велкова
„Хоћу да уверим бугарске грађане да не постоји ризик од банкрота“ – изјавила је гђа Велкова у интервјуу БНТ.  – Не постоји ризик ни за валутни одбор. Уколико се придржавамо дугорочне фискалне политике која је у оквиру 3% дефицита, такви ризици не постоје.“

„Смањење дефицита је могуће ако се укину мере подршке бизнису“ – убеђен је економиста Красен Станчев. По његовим речима, ако се те мере укину, дефицит би био нижи од тренутног за око пола милијарди лева.

Красен Станчев
Као један од начина за попуњавање рупе у буџету прелазна влада је лансирала идеју о порезу на вишак добити. Она, међутим, није наишла на подршку нити у пословним круговима, нити у круговима аналитичара. Красен Станчев је рекао да је та мера тешко применљива. 

„Порез на вишак добити је прилично шокантна мера, сматра и Лидија Шулева, бивша министарка економије и рада и социјалне политике. Она је у интервјуу БНР изјавила да би боље било рачунати на укидање мера подршке бизнису које су уведене због пандемије коронавируса и раста цене електричне енергије, јер је финансијска подршка отишла фирмама које су на крају крајева генерисале вишак добити.

Ова врста пореза је веома егзотична идеја, рекао је у интервјуу Радио Бугарској економиста Стојан Панчев и објаснио:

„Гђа Велкова је предложила критеријум који се примењује на фирме из енергетског сектора. Формула је: просечна добит последње 3 године + 20%“ – казао је Панчев. – Ако резултат било које фирме премашује тај резултат, онда се сматра да је она остварила вишак добити и на разлику мора да плати порез од 33%.“

Стоjaн Панчев
Укидање преференцијалне стопе ПДВ за секторе хотелијерства и ресторатерства, као и укидање финансијске подршке због поскупљења струје забрињавају представнике бранше. Они сматрају да би такво решење донело буџету око 200-250 милиона лева, али неће бити довољно за попуњавање дефицита.

Како ће то утицати на цене за крајње потрошаче?

„Враћање ПДВ стопе на 20% ће највероватније довести до повећања цена – категоричан је Стојан Панчев. – Што се ресторатера тиче, тамо је ситуација другачија – стопа је умањења као мера подршке када су објекти били затворени због пандемије коронавируса. Сада више тога нема, тако да нема логике да мера остане на снази. То свакако неће бити довољно за попуњавање рупе у буџету, али идеја Министарства је да се потребан новац набави из различитих извора.“

Панчев је и даље скептичан у погледу спремности Бугарске за приступање еврозони 2025. године:

„Знамо да је један од критеријума за улазак у еврозону дефицит испод 3%. Ако га не испунимо уз низ других услова, биће још теже. Други проблем је инфлација. Ја и моје колеге из Експертског клуба за економију и политику  смо направили прорачуне који показују да до краја ове године највероватније нећемо испунити тај критеријум, а инфлација у нашој земљи ће и даље бити знатно виша од оне у три земље са најнижом инфлацијом у еврозони, према којима се израчунава да ли испуњавамо тај критеријум.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јефтина радна снага више није главни фактор привлачења страних инвестиција у Бугарску

Трансформација – то је реч која најтачније описује тренутно стање домаће индустрије. Према анализи секторских података за период од 2008. до почетка 2024. године, коју је спровео Институт за тржишну економију, Бугарска губи имиџ дестинације..

објављено 3.4.25. 15.35

Туристички сектор у Бугарској спреман за рад са заједничком европском валутом

Туризам је један од сектора код нас који је у највећој мери спреман да несметано настави рад и после приступања Бугарске еврозони – сматра извршни директор Националног туристичког одбора др Полина Карастојанова. У туристичком сектору и сада се..

објављено 31.3.25. 12.10

Бугарска има најниже трошкове рада међу земљама ЕУ

Према најновијим подацима европске статистичке агенције Евростат, трошкови рада у Европској унији током 2024. године у просеку су износили 33,5 евра по сату, док је у земљама еврозоне тај просек износио 37,3 евра по сату.  Бугарска је имала најниже..

објављено 30.3.25. 10.30