Међународни дан франкофоније обележава се 20. марта у земљама француског говорног подручја, али и у онима где је француски језик мање распрострањен. На тај дан је 1970. године у Нијамеју основана Агенција за културну и техничку сарадњу која ће касније постати Међународна организација франкофоније, чији је Бугарска члан већ 30 година. Организација окупља више од 80 земаља које деле заједничке вредности и има за приоритет промовисање француског језика.

„То је био снажан политички гест“, сматра Пјер Колио, директор Француског института у Бугарској и саветник за сарадњу и културу Амбасаде Француске у Софији:

„Ова одлука одражава жељу тадашњег председника да Бугарску, нову Бугарску, изведе на међународну сцену и први корак у том правцу било је чланство у Међународној организацији франкофоније.“

Пре него што је постала пуноправни члан Организације, Бугарска је 1991. била посматрач и придружени члан – „нешто пре пада Берлинског зида и пред крај комунистичког периода,“ подсећа Пјер Колио у интервјуу за Радио Бугарску. „На то је свакако утицао сусрет француског председника Франсоа Митерана са бугарским интелектуалцима и дисидентима, међу којима и будући председник Жељо Желев, на доручку у француској амбасади организованом у оквиру посете Митерана Бугарској 20. јануара 1989. године.

Али морамо признати да се француски утицај у Бугарској осећао још пре ослобођења земље од Турака, посебно у области културе и образовања, а то се огледало и у томе што су многи Бугари одлучили да своје школовање наставе у Француској. Касније су француски универзитети постали редовно место за школовање представника бугарске културне, политичке и економске елите. А први државни буџети Треће бугарске државе, пре увођења националне валуте, били су у францима.

Културни утицај Француске наставља се и у годинама комунистичког режима.

„Педесетих година минулог века постојао је период када су француске алијансе затворене, укључујући и ону у Софији, која је била смештена у згради у којој је данас Француски институт. Она је 1924. године изграђена за потребе Француске алијансе, а отворена је 1925. Упркос овом распаду односа на институционалном нивоу, француски језик се и тада учио у бугарским школама, а професори су били веома добро припремљени и образовани,“ прича директор Француског института у Софији.

Поводом обележавања 30. годишњице чланства Бугарске у Међународној организацији франкофоније, Француски институт током франкофоног месеца марта организује богат културни програм, а циљна група му је млада популација, „да бисмо јој показали да је франкофинија нешто што је живо,“ објашњава Пјер Колио. Позоришне радионице и музички догађаји пружиће могућност за вежбање говорног француског језика. „Изазов читања“ има за циљ да провоцира ученике да прелистају и прочитају књигу на француском. Програмом су такође предвиђени сусрети чланова Групе франкофоних амбасадора у Бугарској са младим франкофонима из бугарских школа. Деца из 19 школа ће „открити да франкофонија није само Француска, већ и многе друге земље са свих континената.“

У очувању и промовисању франкофоне културе свакако важну улогу играју заједнице ван Француске, у земљама француског говорног подручја и у онима где се француски говори, али није један од службених језика – као што је, рецимо, у многим местима у Африци. Много је више заједница у земљама где се француски у принципу не говори и „Бугарска је један од најистакнутијих примера за то,“ каже Колио.

Како сачувати вишејезичност, а са њом и културну разноликост у свету?

„То је политички чин,“ каже Пјер Колио и наставља: „Дакле, државе и њихове владе су те које треба да бране своје језике у међународним институцијама.“ У ЕУ, на пример, постоје 24 званична језика. „Битно је да представници различитих земаља говоре својим језиком пре него што говоре неким другим језиком. И у Француској постоји тренд коришћења енглеског јер је лакше.“

Друга битна линија је образовање, додаје Пјер Колио – овде велика одговорност пада на школу и директоре школа, већина којих подржава вишејезичност при избору наставног програма, и не на последњем месту – немојмо заборавити улогу амбасада које треба да подстичу учење страних језика.

У вези са иницијативом „Реци ми 10 речи“, која укључује изложбе, радионице читања, креативног писања и писања диктата, користећи 10 француских речи, које су ове године повезане са временом, Пјер Колио је са нама поделио које су његове кључне речи:

„На првом месту „срце“ јер је франкофонија у Бугарској франкофонија срца, тј. она је питање личног избора. Друга реч је „младост“ јер Француски институт у Софији посећују углавном млади људи који су важни за будућност једне земље. Трећа је „лепота“ јер је Бугарска заиста изузетно лепа земља. Такође, „франкофилија“ какву можете осетити свугде у Бугарској – од истока до запада и од севера до југа,“ рекао је на крају разговора директор Француског института у Софији Пјер Колио.

• Лоик Грар: Европа није проблем, већ решење

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: institutfrancais.bg, Facebook/InstitutFrancaisdeBulgarie