Магија је тесно испреплетена са погледом на свет и животом старих Бугара. Постоје бројни ритуали који имају за циљ обезбеђивање плодности, исцељење од болести и привлачење љубави. Каква су била веровања нашег народа? Који су ликови и предмети играли важну улогу у његовом свакодневном животу? О свему томе прича изложба у Регионалном етнографском музеју у Пловдиву, која нас урања у овај тајанствени и мистериозни свет.
„Изложба „Нити плетем и оплићем, радост и тугу преплићем“ посвећена је магији и магијском у бугарској народној култури – објашњава Биљана Попова у разговору за Радио Бугарску са Десиславом Семковском. – Наслов изложбе није случајан. Повезан је са идејом о нитима људског живота и људске судбине. Увек постоје најмање две нити - добро и зло, живот и смрт, радост и туга, бела и црна магија."
Магија је скуп тајанствених радњи и ритуала који се обављају са вером да је човек у стању да на овај или онај начин утиче на људе, животиње, биљке. Бугари су добро познавали њена различита лица:
„Медицинска магија се примењује да би се обезбедило добро здравље или да би се нека особа излечила од неке болести. Привредна магија је заузимала посебно место а имала је за циљ да обезбеди што повољнији исход сваке привредне активности заједнице. Метеоролошка магија се примењује да би се утицало на природне силе – каже Биљана Попова. – А за љубавну магију девојка је често прибегавала помоћи мађионице, верујући да ће, након што попије специјални одвар или након што одећу момка пошкропи зачараном водом, он оставити своју вољену и заљубиће се у њу.“
Најважнији ликови представљени на изложби су мађионица и травара. Наш народ је веровао да мађионице имају другачији од општеприхваћеног физиолошког или социјалног статуса – да су оне старије жене, нероткиње, уседелице, удовице. Обично се ове жене одликују по томе што имају ружан ожиљак на лицу, поглед им је оштар, нос дугачак и грбав, или чип.
„Свака мађионица има своје магијске предмете. Обично су то животињски рог, гранчица биљке, чаша, црно птичје перо. Она ради црну магију на пустом и напуштеном огњишту и има моћ да одређеним магијским радњама нашкоди човеку, без физичког контакта са њим“, каже наша саговорница.
Травара, пак, познаје тајну моћ биља и биљака и тако помаже људима својом белом магијом. У својим ритуалима она је користила бело кокошје перо, стару животињску кост, клас ражи, маказе, бритву, со, угаљ, каменчиће донете са Светог гроба. И, наравно, најбоље зна скривене поруке биљака које сакупља у тачно одређене дане и доба дана или ноћи.
Много је магичних места у дому старих Бугара. Кућни праг је свето место – он је стожер и заштитник фамилије, одувек је био моћан симбол границе између унутрашњег и спољашњег света. Огњиште је такође свето место и око њега се не ради магија. У димњак се стављају гранчице бодљикавих биљака да би штитиле од зла.
„Од магијских предмета на изложби се могу видети одећа и накит, предмети који, према народном веровању, служе као заштита од несрећа – амајлије, амулети, као и магијски предмети из свакодневног живота људи – наставља Биљана Попова. – Од девојачке одеће то су везена кошуља, прегача и марама. Потури (бел. прев. - широке панталоне као део мушке бугарске народне ношње)пак су симбол мушкарца. Што се накита тиче, сматрало се да највећу заштитну моћ имају пафте.
Предмети из свакодневног живота Бугара,који имајумагичну функцију су кашика – симбол благостања и ситости, преслица, обрамица, ланац на огњишту, ожег. Традиционални бугарски вез је такође приказан на изложби, с обзиром да су извезени симболи и мотиви представљали својеврсну амајлију за здравље и заштиту куће. Веровало се да вез штити од лоших очију и урока.
А један од најраспрострањенијих магијских знакова је мартеница, која штити човека и домаће животиње од урока и демонских бића.“
Изложба у Регионалном етнографском музеју у Пловдиву је отворена за посетиоце до 30. јуна 2023. године.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Регионални етнографски музеј у Пловдиву
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..