Морамо бити оптимисти у погледу јединства Европе, изјавио је у разговору са Маријом Стоевом из Радио Бугарске професор Лоик Грар. Повод за интервју била је дебата о европској изградњи, перспективама и изазовима Европе коју је у Месецу Франкофоније организовао Француски културни институт у Софији.
Већ од свог стварања 50. година минулог века европски пројекат представља тежњу ка уједињењу нашег заједничког дома – Европе. Распад источног блока 90. година довео је управо до тога – за мање од 15 година државе тог блока су већ биле у ЕУ. „Данас, упркос свему, морамо бити оптимисти да ће криза у Украјини убрзати приступање земаља Балкана, а то ће са своје стране дати подстицај чланству Украјине, – наводи професор Грар. – А да ли ће се Европа кретати истом брзином, то је друга ствар. Можемо бити једна породица, а да не напредујемо једнако брзо.''
Европа је увек живела са ризицима и увек ће на њеном путу постојати ризици – мигрантска, еколошка, актуелна геополитичка криза. Бивши председник Европске комисије Жан-Клод Јункер чак говори о „поликризи“, подсећа професор Грар. По њему, важно је да одговор буде заједнички, као што је било, рецимо, у случају са грчком финансијском кризом или пак у случају са пандемијом коронавируса: „Европа није проблем, већ решење“, закључује он.
Како у овом европском контексту стоје несугласице између Бугарске и Северне Македоније? Лоик Грар повлачи аналогију са споровима око Северне Ирске, до чијег је обнављања дошло после Брегзита:
„Имамо протестантску мањину у католичкој земљи. Припадници те мањине се изјашњавају као припадници суседне, протестантске земље. Проблем између Бугарске и Северне Македоније је у суштини исти. Дакле, ако су две земље у заједничком дому, без економских граница, ако Северна Македонија уђе у ЕУ, то би пре решило него створило проблеме.“
На питање „Шта је то бити европски грађанин?“ одговара други учесник дебате – Илдико Отова, професорка политичких наука на Новом Бугарском универзитету у Софији:
„Бити европски грађанин значи бити грађанин, што значи бити активан – наводи она – /…/ Значи обавезу, имати став, изаћи на протест, потписати петицију или једноставно изразити своје мишљење. И тако се гради ЕУ.“
Илдико Отова сматра да политичко говорење, укључујући и у Бугарској, убија политике.
Жан Кромбоа, професор европеистике на Америчком универзитету у Бугарској сматра да чланство у ЕУ има и симболичку димензију. Већина његових студената који показују интересовање за ЕУ нису европски држављани, што није случај са бугарским студентима – њима је европско држављанство датост. „Имамо много студената са Косова, из Албаније, Северне Македоније, Грузије, Молдавије – они осећају жеђ за Европом коју им ми ускраћујемо.“
Шта осмишља Европа данас?
„Нови наратив је нова европска прича – објашњава професор Лоик Грар. – Стара прича је о Европи која нас штити од варварства 20. века, које се неће поновити – тако сви мисле, а можда греше. Идеја је и даље иста – Европа која нас штити. Данас је претња, општи ризик клима. Очито је овај ризик временски удаљен, али можда он није толико далек.'' Ефикасан може бити само заједнички одговор: „Ако одговоримо као 500 милиона људи, можемо утицати на цео свет, тако да јака Европа штити“, истиче професор Грар.
Превела: Албена Џерманова
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..