Морамо бити оптимисти у погледу јединства Европе, изјавио је у разговору са Маријом Стоевом из Радио Бугарске професор Лоик Грар. Повод за интервју била је дебата о европској изградњи, перспективама и изазовима Европе коју је у Месецу Франкофоније организовао Француски културни институт у Софији.
Већ од свог стварања 50. година минулог века европски пројекат представља тежњу ка уједињењу нашег заједничког дома – Европе. Распад источног блока 90. година довео је управо до тога – за мање од 15 година државе тог блока су већ биле у ЕУ. „Данас, упркос свему, морамо бити оптимисти да ће криза у Украјини убрзати приступање земаља Балкана, а то ће са своје стране дати подстицај чланству Украјине, – наводи професор Грар. – А да ли ће се Европа кретати истом брзином, то је друга ствар. Можемо бити једна породица, а да не напредујемо једнако брзо.''
Европа је увек живела са ризицима и увек ће на њеном путу постојати ризици – мигрантска, еколошка, актуелна геополитичка криза. Бивши председник Европске комисије Жан-Клод Јункер чак говори о „поликризи“, подсећа професор Грар. По њему, важно је да одговор буде заједнички, као што је било, рецимо, у случају са грчком финансијском кризом или пак у случају са пандемијом коронавируса: „Европа није проблем, већ решење“, закључује он.
Како у овом европском контексту стоје несугласице између Бугарске и Северне Македоније? Лоик Грар повлачи аналогију са споровима око Северне Ирске, до чијег је обнављања дошло после Брегзита:
„Имамо протестантску мањину у католичкој земљи. Припадници те мањине се изјашњавају као припадници суседне, протестантске земље. Проблем између Бугарске и Северне Македоније је у суштини исти. Дакле, ако су две земље у заједничком дому, без економских граница, ако Северна Македонија уђе у ЕУ, то би пре решило него створило проблеме.“
На питање „Шта је то бити европски грађанин?“ одговара други учесник дебате – Илдико Отова, професорка политичких наука на Новом Бугарском универзитету у Софији:
„Бити европски грађанин значи бити грађанин, што значи бити активан – наводи она – /…/ Значи обавезу, имати став, изаћи на протест, потписати петицију или једноставно изразити своје мишљење. И тако се гради ЕУ.“
Илдико Отова сматра да политичко говорење, укључујући и у Бугарској, убија политике.
Жан Кромбоа, професор европеистике на Америчком универзитету у Бугарској сматра да чланство у ЕУ има и симболичку димензију. Већина његових студената који показују интересовање за ЕУ нису европски држављани, што није случај са бугарским студентима – њима је европско држављанство датост. „Имамо много студената са Косова, из Албаније, Северне Македоније, Грузије, Молдавије – они осећају жеђ за Европом коју им ми ускраћујемо.“
Шта осмишља Европа данас?
„Нови наратив је нова европска прича – објашњава професор Лоик Грар. – Стара прича је о Европи која нас штити од варварства 20. века, које се неће поновити – тако сви мисле, а можда греше. Идеја је и даље иста – Европа која нас штити. Данас је претња, општи ризик клима. Очито је овај ризик временски удаљен, али можда он није толико далек.'' Ефикасан може бити само заједнички одговор: „Ако одговоримо као 500 милиона људи, можемо утицати на цео свет, тако да јака Европа штити“, истиче професор Грар.
Превела: Албена Џерманова
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..