На врхунцу Хладног рата долази до утрке између источног и западног блока – економске, војне, идеолошке и, пре свега, технолошке. У то време у Бугарској је бујала интензивна научно-инжењерска и проналазачка делатност, која је користила предности стабилне подршке комунистичке власти.

Година је 1964. У Истраживачком институту за електроиндустрију, талентовани бугарски научник инж. Христо Бачваров – аутор великог броја проналазака у области електронике и радио-дифузије, ствара истинско чудо – преносиви ручни телефон са којег је било могуће позвати било кога, где год се налазили! Инжењер Бачваров је чак лично инсталирао такав уређај, и то не било где, већ у аутомобил тадашњег шефа државе Тодора Живкова. И признаје да је свој први експериментални примерак саставио од најобичније... посуде за сапун.

Тако је, скоро две деценије пре него што је први мобилни телефон развијен у САД-у освојио светска тржишта, означавајући тако почетак нове технолошке ере, наш РАТЦ-6 без пуно помпе угледао светлост дана:

Џиесем (GSM) стандард развијен је након 1982, а патентиран 1991. године 20. века. У време појаве нашег мобилног телефона, радио-телефони развијени у иностранству били су или једноставне преносиве станице или мали транзисторски радио-пријемници са ограниченим дометом који су се могли користити само за долазне позиве. Али помоћу РАТЦ-6, сваки претплатник фиксне телефоније могао је окренути број онога ко је имао преносиви уређај, тј. бугарски телефон могао се користити и за долазне и за одлазне позиве“, објашњава Антон Оруш – истраживач, колекционар бугарске технике и аутор сајта sandacite.bg.

• Џон Атанасов – од бинарних система до првог рачунара

РАТЦ-6 је имао бројчаник типичан за своју генерацију уређаја. Испод њега је била постављена метална мрежа под којом је био скривен комбиновани микрофон – звучник. Пре него што започнете разговор, једноставно извучете телескопску антену, дугу око 30 цм, окренете број и готово! „Уређај може да се напаја и са акумулатора аутомобила. У својој преносивој верзији стане у торбу величине аматерског фото-апарата“, каже Антон Оруш и додаје:

„Ради се о малом бежичном апарату опремљеном минијатурним радио-предајником који емитује сигнал на специјални уређај, који је уграђен или на градску телефонску централу или на посебну телефонску централу. Уређај РАТЦ-6 прима радио-таласе, претвара их у електричне импулсе и повезује вас са телефонским претплатником.“

РАТЦ-6 је изазвао истинску еуфорију на специјализованим међународним сајмовима Инфорга'65 и Интероргтехника '66 у СССР-у, где је представљен као средство комуникације између запослених у грађевинском и енергетском сектору. Половином 70-их година прошлог века у Бугарској је већ изграђен тестни комплекс са опремом за национални систем мобилне телефоније. Али после 1977. године, активности у овом правцу изненада су прекинуте. Зашто?

„Понекад се дешава да је за пуштање новог производа у процес производње потребно извршити модификације које је у пракси тешко спровести. И то је један од разлога због којих је овај телефон направљен у свега неколико примерака. Али постоји и други разлог. Након што је овај проналазак сертификован, класификован је као поверљив, а радови на изградњи националног система мобилне телефоније су обустављени јер је војска исказала интерес за овај уређај. Није познато да ли је овај телефон коришћен у војним круговима“, закључује Антон Оруш.

Више информација о другим занимљивим бугарским изумима можете пронаћи у чланцима у наставку:

• Bulgarian bag – бугарски реквизит за квалитетно вежбање

• Доц. Иван Чавдаров створио роботизовану хуманоидну руку помоћу технологије будућности

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: sandacite.bg