Деца, родитељи и наставници из бугарских школа широм света укључили су се у радионице за израду мартеница по својим местима како би уплели беле и црвене нити и призвали здравље, срећу и... пролеће. Сваког 1. марта Бугари, ма где се налазили, следе давнашњу традицију па овај разнобојни симбол новог почетка вежу око руке или задевају за ревер рођацима и пријатељима.
Уз много доброг расположења, ентузијазма и разигране маште, деца из бугарске школе у Милану израдила су традиционалне мартенице – фигурице зване Пижо и Пенда и још много дивних амајлија за здравље, препричавајући прекрасну легенду о мартеници. „Поново смо уплели беле и црвене кончиће у једну нит – нит љубави. Поново смо се закитили мартеницама – за здравље и срећу“, написала је на Фејсбуку Гергана Христова, која је оснивач прве бугарске школе у Милану.
У Милану је 26. фебруара одржана радионица за израду мартеница у оквиру фестивала „Балканско пролеће у белом и црвеном“. Већ је постала традиција да поводом 1. марта заједнице Бугара, Румуна и Молдаваца у овом италијанском граду заједно славе пролеће и једни другима поклањају мартенице.
И најмлађи ђаци Прве бугарске школе „Васил Левски“ у Лас Вегасу, САД, су уз подршку родитеља успели да направе мартенице према шаблону и с нестрпљењем су чекали долазак Бабе Марте.
Лик омиљене Бабе Марте направила су и бугарска дечица у Мадриду. Дечије активности у Допунској школи „Елин Пелин“ у шпанској престоници подржали су и студенти-будући наставници са Универзитета „Св. Ћирило и Методије“ из Великог Трнова који су им дошли у посету, а пристигли су специјално како би им помогли у савладавању градива из бугарског језика и историје.
Деца у бугарској школи у Кракову у Пољској већ другу годину заредом сама израђују мартенице. „Осим наше деце, дошли су и будући ђаци, као и једна пољска породица која је са нама правила мартенице. Срећна Баба Марта!“, похвалили су се из ове школе објавом на својој ФБ страници.
А ево какве су дивоте направила деца из Бугарске допунске школе „Васил Левски“ Бенидорм, Албир, Алфаз дел Пи, Шпанија:
„Лепота наше мале Бугарске сада је овде са нама и у Њујорку. Мој сан о столу затрпаном мартеницама се остварио. Верујем да ћемо заједно успети да очувамо ову нашу традицију, да ћемо је пренети на нашу децу, унуке и праунуке! Желим вам пуно здравља, среће и љубави!“, написала је Бугарка из Њујорка, која је своје време и срце посветила изради мартеница. Њено име је Вања, а захваљујући својим „путујућим колима са мартеницама“ већ је успела да многе наше сународнике преко Океана обрадује својим рукотворинама.
„Срећна Баба Марта“ је честитка коју у Бугарској 1. марта увек упућујемо једни другима. „Будите као мартенице – бели и црвени – весели и здрави целе године!“ пожелела је Дијана Гласнова из Хрватске. „Ово је бугарски обичај, из којег извире дашак наде, љубави и традиције. Мартенице симболизују жеље за добро здравље, снагу и дуг срећан живот. Бела симболизује чистоту, невиност, срећу и лепоту, а црвена – виталност, здравље, љубав и победу.“
Саставила: Елена Каркаланова
Превод: Свјетлана Шатрић
Просечан губитак воде у водоводним мрежама у Бугарској износи 65%, показује статистика коју је представила министрка за регионални развој у прелазној влади Виолета Коритарова. Подаци долазе у контексту вести о пресушеним чесмама и несташицама воде,..
Председници адвокатских комора у Бугарској најавили су спремност за протестне акције због вета које је председник Румен Радев уложио на измене и допуне Закона о адвокатури. Недавно усвојене измене односе се на нова правила за именовање посебних..
Свечаности поводом обележавања Дана независности у Великом Трнову започеле су у цркви Светих 40 мученика, где је 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд Први прочитао манифест. „Знамо да стиском руке можемо постићи много више него гурањем лактовима..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..