У борби за место у посланичким клупама 49. сазива Народног собарња учествоваће 16 партија и 7 коалиција. Сви они до 28. фебруара Централној изборној комисији треба да пријаве изборне листе кадидата за народне посланике. Изборна кампања почиње у 00.00 часова на наш државни празник, 3. март.

Како ће кампања протећи и да ли ће то бити последњи или још једни у низу ванредни избори који се у нашој земљи одржавају у последње две године – тек ћемо сазнати. Ипак, једно се чини извесним, а то је да „није важно ко ће бити први у изборној ноћи, већ ко ће успети да пронађе формулу да формира већинску владу”, како каже социолог агенције Тренд Евелина Славкова.

Ова агенција је у свом истраживању које је наручио лист „24 часа” предвидела да ће веома сличне резултате остварити две коалиције – ГЕРБ-СДС који има 25,6% и уједињени „Настављамо промену“ и Демократска Бугарска са око 24,8% подршке међу испитаницима који изјавили да ће гласати на предстојећим изборима 2. априла. У резултатима истраживања се наводи да још 4 странке тренутно имају место у скупштинској сали – ДПС, Препород, БСП и Бугарски успон. Према речима Славкове, сличне процентуалне разлике између прве две коалиције су унутар статистичке грешке:

„Кампања ће свакако бити важна. Ради се о томе да ће у оваквој ситуацији у којој долази до престројавања снага сви остали процеси који се дешавају у јавном простору утицати на резултате. У контексту инфлације и финансијских потешкоћа са којима се Бугари суочавају, чини се да политичка криза одлази у други план, али истина је да бугарско друштво почиње да проблематизује чињеницу да политичке партије не могу да формирају редовну владу која би решила проблеме са којима се сусрећу. То ће такође утицати на изборне резултате“, прокоментарисала је Евелина Славкова.

„Све странке, изузев „Препорода“, забележиле су пад позитивног односа према њима. Слично важи и за политичке лидере“, истакао је Добромир Живков из агенције „Маркет линкс“.

Осим партија које су раније биле заступљене у парламенту, за учешће на гласању у априлу регистровале су се странке које су до сада биле ван политичког живота, попут НПСУ (Националног покрета за стабилност и успон). С тим у вези, Живков је прокоментарисао:

„Буђење“ толико политичких субјеката у исто време, и то на изборима који неће дати одржив резултат у будућности, оставља ми утисак да можда постоји и нека идеја о расипању гласова, чак и до расипања комуникационог окружења – како би се појавило што више говорника. Још озбиљнија фрагментација, као резултат, још важнија улога председника у директном управљању земљом“.

Сличну тезу изнео је политиколог Милен Љубенов, који сматра да су нови политички пројекти попут „Левице“, у којој учествују истакнути бивши чланови БСП-а и „Заједно“ – нови политички пројекат бивших посланика из ИТН, немају шансе да буду заступљени у наредном сазиву Народног собрања.

„Мислим да немају шансе да освоје ни 1% гласова на изборима. Не видим нове поруке које издвајају „Левицу“ од свега што се последњих година говори у левом политичком простору“, сматра он.

Сличан резултат вероватно ће имати и НПСУ – предвиђа Љубенов.

У току су и разговори о заједничком изласку на изборе ВМРО и „Бугарског успона” са циљем обједињавања патриотског гласања.

„Патриотско гласање треба да буде јединствено, а директан доказ за то је национална издаја коју су починили ПП, ДБ, ДПС и ГЕРБ“, рекао је европосланик ВМРО Ангел Џамбазки. „Откада нисмо на власти, да би учинили услугу нашим западним партнерима, они су променили бугарску позицију и започели су напади на бугарске клубове, премлаћивања и доношење антибугарских закона у Северној Македонији. Тамошњи Бугари су били изложени терору.“

Без обзира на форму под којом се појављују, политичке партије и њихови лидери треба да знају да ће током кампање имати озбиљног противника у лицу незадовољних бирача. Међу њима је све мање оних који су уверени да ће изабрани народни посланици обавити свој посао.

Саставио: Јоан Колев

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Ани Петрова, БНР, Facebook /Ангел Джамбазки