У Мадану, који је у прошлости био рударски град, делатност од које се прехрањивало локално становништво је захваљујући једном музеју претворена у туристичку атракцију.
Тачно 40 година након што je престалa експлоатација у локалном руднику, он у новом руху почиње поново да живи подсећајући музејском поставком на не тако давну прошлост. Од краја 2022. године Музеј рударства у овом родопском граду отворен је за све оне који желе да се упознају са животом рудара, обележеним напорним радом и ризиком од несрећа. Није случајно да је стари рудник у граду назван „Сполука“ (Срећа). Туристи на улазу добијају обавезну заштитну кацигу, пре него што уђу у подземни свет. Тамо их чекају фигуре рудара који обављају различите послове.
„Рудник је дуг 140 метара“, рекао је за БНР руководилац пројекта Бисер Курџијев. „У њему је железнички колосек, а сва опрема је у функцији – могу се покренути компресори, агрегати, топови... све то ради и дан данас. Људима је занимљиво да сазнају више о животу рудара, о томе како зарађују за живот. Може се видети потпорно ојачање и какави потпорни елементи се користе у рудницима, имамо бетонске, металне потпорне елементе, металне лукове са дрвеним потпорним гредама и друго. Све то функционише под земљом и данас!“
Прекрасни кристали, пронађени на неколико стотина метара испод земље у региону Мадана, могу се видети у Кристалној дворани, насталој давне 1984. године. Оно што највише импресионира туристе је дизајн дворане, начин на који су експонати распоређени:
„У нашој дворани има близу 600 експоната – каже кустос Асја Миланова. Сви су различити, нема ниједног који се понавља. Не постоје идентични кристали – то су креације мајке природе, која их је стварала милионима година, и заиста су јединствени. Мало је рудника попут овог, где можемо да видимо галенит и свалерит са његовим непоновљивим кристалним решеткама. Наши кристали „желе“ да буду у природном окружењу. Они се налазе дубоко под земљом и „желе“ да буду у тами, где нема нагле промене температуре, нема сунчеве светлости, јер у појединим кристалима има мангана и ако су изложени светлости, они бледе, пуцају, постају светлији. Међу занимљивим експонатима је наше полудраго камење клеофан које је невидљиво голим оком. Код нас постоје жути, зелени и смеђи. Када оставимо клеофан на сунчевој светлости, он се пуни, а чим га унесемо на тамно, наставља да сија.“
Поред новоотвореног подземног музеја „Сполука“ („Срећа“) и Кристалне дворане, гости Мадана могу посетити и пећину „Шаренка“ која се налази на око 2 км од града. Ту се могу упознати са начином на који су Трачани копали руду у овом делу Родопа још у бронзаном добу (16-12 п.н.е.).
Пећина „Шаренка” је недавно обновљена и обезбеђена. Према речима председника општине Мадан Факхрија Молајсенова, идеја је да општина новоотвореним туристичким локалитетима привуче што већи број туриста. У ту сврху планирана је израда нових еко-стаза у региону.
Више о овој теми:
Саставила: Венета Николова
Извор: Материјал Радостине Чернокове из програма „Хоризонт“ БНР
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: Општина Мадан, evros-smolyan.eu
Као и претходне 2024. године, и овог лета слободна радна места у туристичком сектору биће попуњена радницима из трећих земаља. Према речима послодаваца из региона северног Црноморја, у кухињама у Албени раде читави тимови радника из Турске, а очекује..
Летња туристичка сезона у нашим приморским летовалиштима биће званично отворена 31. маја у Поморију, саопштио је министар туризма Мирослав Боршош током посете Бургасу. „Спремни смо да дочекaмо прве туристе“, поручио је министар. Ипак, Боршош је..
Министар туризма Мирослав Боршош отворио је конференцију под називом "Бугарски туризам и придруживање Бугарске еврозони", коју је организовао Национални одбор за туризам. Министар је нагласио значај туризма за бугарску економију и указао на то да ће..
Летња туристичка сезона у нашим приморским летовалиштима биће званично отворена 31. маја у Поморију, саопштио је министар туризма Мирослав Боршош током..
Као и претходне 2024. године, и овог лета слободна радна места у туристичком сектору биће попуњена радницима из трећих земаља. Према речима послодаваца..