Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Примабалерина Марта Петкова: Учим у ходу како да будем директор Балета

Фотографија: Facebook/marta.petkova

Примабалерина Софијске опере и балета Марта Петкова је пре пар дана прославила свој 37. рођендан са две нове улоге – у животу и на сцени. У октобру 2022. године Марта је преузела функцију уметничког директора Балета Софијске опере – одлука која је забринула њене обожаваоце. Хоће ли се Марта на врхунцу каријере повући са сцене?, било је питање које је мучило љубитеље балета. Али је Марта Петкова пожурила да их смири речима: „Настављам да плешем!“ Неколико месеци касније каже:

„У ову улогу сам ушла некако нагло, скоро без икаквих припрема, учим у ходу, немам нацрт плана са премијерама,“ каже Марта.

Марта Петкова и Цецо Иванов у балетској представи „Кармина Бурана“ кореографа Фреди Франдзути, Фотографија: Ани Колијер
Марта Петкова жели да уведе традицију француске Гранд опере где се свечано представљају нове примабалерине.

„Волела бих да ово представљање буде догађај који ћемо поделити са публиком и уметницима – нека врста изненађења,“ објашњава директор Софијске опере и балета.

Нова административна улога, за сада, не утиче на уметничку каријеру Марте Петкове која ових дана игра у балету „Ана Карењина“ хрватског кореографа Леа Мујића у Софији.

Марта Петкова и Никола Хаџитанев, фотографија: Светослав Николов
Марта Петкова је међу најбољим бугарским балеринама свих времена, али је њен почетак у балетској уметности свакако био занимљив.

На почетку су многи строги педагози, следбеници руске балетске школе, одбили да раде са малом Мартом. Упркос томе што је грациозна, музикална и плесна, пријемна комисија Националне школе за балетску и плесну уметност ју је одбила и то не једном, већ два пута.

„Отишла сам тако, без икаквих припрема. Стигла сам до трећег кола, али сам пала на импровизацији,“ прича Марта. „Нисам сигурна да ли сам тада хтела да постанем балерина, али сам била разочарана што сам пала.“

Захваљујући часовима балета, Марта није пала духом и почела је одмах да се спрема за пријемни следеће године и... опет је пала. Овог пута из медицинских разлога – на обавезном прегледу, лекари су открили да њена леђа нису довољно јака да би могла да издрже захтеван и напоран плес.

Можда интервенцији Мартиног оца – Петка Петкова, Бугарска дугује рођење велике балетске звезде. Подсетимо да је Петко Петков чувени поп музичар и оснивач формације „Трамвај бр.5“. Након што је сазнао да Марта опет није примљена у школу, Петков је бесан отишао да се пожали свом другу, министру културе Георгију Костову. Уследио је разговор са директором балетске школе. Испоставило се да је она, и без посредовања, одобрена да уђе као прва резерва.

Марта са родитељима и сестром Гретом
Године 1995. Марта је примљена у Националну школу плесне уметности – тада Државну кореографску школу, у класи Румјане Атанасове. Таленат јој је убрзо примећен и 1999. године је финалисткиња на међународним балетским такмичењима у Талину, Естонија, и Луксембургу. Годину дана касније освојила је Велику награду на престижном Националном балетском конкурсу „Атанас Петров“ који је био својеврсна одскочна даска за учешће на Међународном балетском конкурсу у Варни где јој је додељена награда за младу наду балета Силвија Ко – Јапан. На истом такмичењу добила је понуду да своје школовање настави на Киров Академији у Вашингтону.

Година 2002. била је добра за младу балерину – освојила је Велику награду на Међународном такмичењу „Физијано“, Италија, и постала члан трупе Софијске опере и балета. У то време је имала 16 година, а пет година касније постала је примабалерина.

Током наредних 16 година Марта игра по целом свету, тумачећи главне улоге у представама класичног репертоара, почев од „Лабудовог језера“, „Крцка Орашчића“ преко „Жизела“, „Успаване лепотице“ до „Силфида“, „Корсара“, „Пакита“ и других, али и у балетима кореографа Џорџа Баланчина, Вилијама Форсајта, а исто тако и у делима Игора Стравинског „Петрушка“ и „Жар-птица“ са кореографом Михаилом Фокином и др.

У балетској представи „Крцко Орашчић“ на VI Међународном балетском фестивалу у Кремљу, 2017.
Године 2019. је по други пут добила награду „Кристална лира“ за укупан допринос развоју балетске уметности, први пут јој је додељена 2011, за улогу у „Лабудовом језеру.“

„Софијска опера и балет ми је увек била дом и породица. Упркос бројним позивима и понудама да радим у прекрасним театрима, у Софијској опери се осећам као код своје куће. Веома сам срећна са људима са којима радим, са целом екипом Опере,“ каже примабалерина.

А ево шта је о њој рекао Лео Мујић:

„Марта ради пуном паром. Како јој се крећу ноге, како изгледа њено тело, колико је изражајна...,“ не престаје да је хвали хрватски кореограф Лео Мујић. „Њена посвећеност професији је изузетна. Она је балерина највише класе. Бугари треба да су срећни што је ова девојка изабрала да остане овде. И не, то није комплимент.“

На срећу бугарске публике, Марта Петкова за сада не планира да напусти земљу. „Највише волим да играм у Бугарској,“ каже она.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook/marta.petkova, Светослав Николов, Ани Колиер, Facebook/Государственный Кремлёвский Дворец

 




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Европска поезија у софијском метроу

Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..

објављено 19.11.24. 08.10

Књига о странцима који су волели Бугарску: Приче које су обликовале историју

Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..

објављено 19.11.24. 07.20

Авантуристички филмови из 39 земаља стижу на „Банско филм фест”

Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..

објављено 17.11.24. 10.20