Изложба под насловом „Бугари у Румунији. Културно наслеђе из фонда Националног етнографског музеја“, која ће трајати до 26.фебруара 2023, представља народне ношње, предмете и занимљиве архивске фотографије из Румуније.
У оквиру експозиције одржана је и промоција двојезичног издања „Portul Popular Bulgar din Cioplea si Popesti-Leordeni“ (Бугарска народна ношња из Чопље и Попешти-Леорденија) које открива сличности и разлике у традиционалној одећи две бугарске заједнице у Румунији – банатских Бугара и букурешких Павлићана.
Аутор овог истраживања је Габријела Миту, Румунка чији је отац Бугарин, али она не зна бугарски језик. У фокусу њеног рада нашле су се тканине, боје, материјали и украс који се користе у изради ношњи карактеристичних за поменуте регионе.
„Генерално гледано, традиционалне ношње су добро очуване, посебно када се узму у обзир сеобе током протеклих 200 година,“ објашњава Габријела Миту. „Еволуција ношњи повезана је са појавом нових елеменената под утицајем градског живота, као и са коришћењем нових материјала, као што је, рецимо, употреба конца у боји за спајање шавова или замена задње сукње обичном прегачом.“
Према речима Габријеле, како бисмо упоредили различите врсте ношњи, потребно је испратити њихов развој током година и промене до којих је дошло, у зависности од региона коме припадају:
„Постоје две главне врсте ношње. Једна се користи у Старом Бешенову, али и у другим селима, а друга је из Винге. Обе врсте ношње настале су од традиционалне одеће са дуплом кецељом из северне Бугарске. Ако упоредимо ношњу из Старог Бешенова са оном букурешких Павлићана, видећемо сличности у кошуљи, задњој и предњој прегачи, као и у називима појединих делова одеће. Више сличности има између веза који је добро очуван у оба места. Задња прегача има многе сличности, посебно када је реч о избору боја и пошто је плисирана. Предња прегача је најзанимљивији део ношње из Старог Бешенова јер је украшена упечатљивом декорацијом коју чине металне нити, траке и шљокице.“
За Габријелу је рад на књизи део њене тежње да прикупи и сачува што је могуће више информација о животу и традицијама банатских Бугара. Њој је важно да, иако расељена у различитим четвртима Букурешта и региону, заједница остаје јака и уједињена. Ево шта је још рекла Габријела чији су корени из градића Попешти-Леорденија:
„Потичем из једне мале заједнице банатских Бугара који живе у близини Букурешта. У питању су махом досељеници из бугарског града Белена и села Ореш, који су негде око 1810-1812. године, за време једног од Руско-турских ратова, дошли овде. Прво су основали село Чопља. Други талас банатских Бугара из Белена и села Трнчовица стигао је 1829. године, они су се такође настанили у околини главног града Румуније и тако је настао градић Попешти-Леордени. Чопља је већ 50 година четврт Букурешта, а вероватно ће се ускоро исто то десити и са Попешти-Леорденијем. Настављамо да одржавамо добре везе са селима на северу Бугарске. Људи из тог краја и данас посећују своју родбину у Чопљи и Попешти-Леорденију и обрнуто,“ рекла је на крају нашег разговора Габријела Миту.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Facebook / National Ethnographic Museum - BAS, Facebook / Martina Gancheva, Jоан Колев
Бугарско читалиште је јединствена институција која вековима чува духовност и традицију нашег народа. Народно читалиште у Разлогу "15. септембар 1903-1909 г" слави 115 година од свог оснивања. Тим поводом ће 30. септембра, на тргу у овом нашем..
Конференција „Бугарска књижевност на међународној сцени: Тачка гледишта издавача и преводилаца“ одржаће се 28. септембра у Hyperspace Social Tech Hub у Софији. Догађај је део Јесењег студија за књижевни превод, саопштили су организатори из Куће за..
На 42. другом издању Фестивала бугарског играног филма "Златна ружа" у Варни филм "Тријумф" редитеља Петра Влчанова и Кристине Грозеве је освојио велику награду за дугометражни филм. Њему је припала и награда за сценарио који су написали двоје..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне..