Изложба под насловом „Бугари у Румунији. Културно наслеђе из фонда Националног етнографског музеја“, која ће трајати до 26.фебруара 2023, представља народне ношње, предмете и занимљиве архивске фотографије из Румуније. 

У оквиру експозиције одржана је и промоција двојезичног издања „Portul Popular Bulgar din Cioplea si Popesti-Leordeni“ (Бугарска народна ношња из Чопље и Попешти-Леорденија) које открива сличности и разлике у традиционалној одећи две бугарске заједнице у Румунији – банатских Бугара и букурешких Павлићана.

Аутор овог истраживања је Габријела Миту, Румунка чији је отац Бугарин, али она не зна бугарски језик. У фокусу њеног рада нашле су се тканине, боје, материјали и украс који се користе у изради ношњи карактеристичних за поменуте регионе.

„Генерално гледано, традиционалне ношње су добро очуване, посебно када се узму у обзир сеобе током протеклих 200 година,“ објашњава Габријела Миту. „Еволуција ношњи повезана је са појавом нових елеменената под утицајем градског живота, као и са коришћењем нових материјала, као што је, рецимо, употреба конца у боји за спајање шавова или замена задње сукње обичном прегачом.“

Према речима Габријеле, како бисмо упоредили различите врсте ношњи, потребно је испратити њихов развој током година и промене до којих је дошло, у зависности од региона коме припадају:

„Постоје две главне врсте ношње. Једна се користи у Старом Бешенову, али и у другим селима, а друга је из Винге. Обе врсте ношње настале су од традиционалне одеће са дуплом кецељом из северне Бугарске. Ако упоредимо ношњу из Старог Бешенова са оном букурешких Павлићана, видећемо сличности у кошуљи, задњој и предњој прегачи, као и у називима појединих делова одеће. Више сличности има између веза који је добро очуван у оба места. Задња прегача има многе сличности, посебно када је реч о избору боја и пошто је плисирана. Предња прегача је најзанимљивији део ношње из Старог Бешенова јер је украшена упечатљивом декорацијом коју чине металне нити, траке и шљокице.“

• Банатски Бугари у Винги – прошлост и садашњост

За Габријелу је рад на књизи део њене тежње да прикупи и сачува што је могуће више информација о животу и традицијама банатских Бугара. Њој је важно да, иако расељена у различитим четвртима Букурешта и региону, заједница остаје јака и уједињена. Ево шта је још рекла Габријела чији су корени из градића Попешти-Леорденија:

„Потичем из једне мале заједнице банатских Бугара који живе у близини Букурешта. У питању су махом досељеници из бугарског града Белена и села Ореш, који су негде око 1810-1812. године, за време једног од Руско-турских ратова, дошли овде. Прво су основали село Чопља. Други талас банатских Бугара из Белена и села Трнчовица стигао је 1829. године, они су се такође настанили у околини главног града Румуније и тако је настао градић Попешти-Леордени. Чопља је већ 50 година четврт Букурешта, а  вероватно ће се ускоро исто то десити и са Попешти-Леорденијем. Настављамо да одржавамо добре везе са селима на северу Бугарске. Људи из тог краја и данас посећују своју родбину у Чопљи и Попешти-Леорденију и обрнуто,“ рекла је на крају нашег разговора Габријела Миту.

• Филм „Успомене из Брдарског герана“ или прича о промењеном току историје

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook / National Ethnographic Museum - BAS, Facebook / Martina Gancheva, Jоан Колев