19
Рударски град Перник три дана је био преплављен кукерима. XXIX Међународни фестивал игара под маскама „Сурва“ 2023. званично је затворен 30. јануара у Пернику. Општина је забележила рекордан број учесника из Бугарске и иностранства који су током три фестивалска дана посетили Перник. Међу гостима из иностранства биле су маскенбалске групе из Грчке, Румуније, Србије, Италије, Словеније, Албаније, Северне Македоније, Црне Горе и Хрватске.
Централним тргом „Кракра Пернишки“ продефиловало је више од 10.000 сурвакара, кукера, бабугера, џамалија и уопште представника разних маскираних трупа. Тиме је Сурва постала највећи фестивал под маскама у целој Европи“, саопштили су организатори из Општине Перник.
Велики победници XXIX издања фестивала су: Сурвакарска група из Батановаца и кукерска група читалишта „Умение – 2003“ из Јамбола. Златна медаља у категорији дечијих група припала је деци из села Кошарево, из области Перник.
Пехар Федерације европских карневалских градова додељен је Сурвакарској групи из села Јарџиловци, које се налази у области Перник.
Следеће године у Пернику ће бити одржано 30. издање „Сурве“, а то ће бити други пут да је овај рударски град домаћин Конвенције Федерације европских карневалских градова. Први пут домаћин ове трибине Перник је био пре скоро две деценије, 2004. године, лично је саопштио председник организације Ларс Алгел, који је био почасни гост Фестивала игара под маскама у Пернику.
Још неколико занимљивих чињеница из историје „Сурве“:
Организује се од 1966. године. Од 1985. године има статус међународног фестивала. Године 1995. Перник је примљен у чланство Федерације европских карневалских градова. Европском престоницом сурвакарске и кукерске традиције Перник је проглашен 26. јуна 2009. године. Перник и фестивал Сурва 2014. године су уврштени на листу најбољих зимских дестинација часописа National Geographic.
Од 2008. године Међународни фестивал игара под маскама одржава се сваке године последње суботе и недеље у месецу јануару.
Текст и фотографије: Гергана Манчева
Превод: Свјетлана Шатрић
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Променљиво облачно