Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Становници и гости Пловдива уживаће у филмској музици Милча Левијева

Филмови из 60-их година 20. века – први покушаји сарадње џез музике и бугарске кинематографије

Фотографиjа: Facebook / Culture Hotspot Milcho Leviev

Милчо Левијев је 1967. године компоновао музику за филм „Диверзија“, снимљен према роману Благе Димитрове, уносећи емотивни израз у причу о немогућој љубави двоје дуго раздвојених заљубљених. Удружење за културу и образовање које је основано у част Левијева изабрало је управо назив ове композиције како би представило филмску музику коју је написао чувени музичар из Пловдива.

Пројекат „Диверзија“ ће у октобру на једној сцени окупити афирмисане музичаре и талентоване ученике музичке школе у граду. Публика ће у Дому културе „Борис  Христов“ имати прилику да се подсети тема Милча Левијева за чувене филмове и чује досада необјављена дела.  

Вики Алмазиду
„Идеја Левијева била је да се његове песме настале као филмска музика певају пре свега на бугарском језику,“ прича Вики Алмазиду, џез певачица и дугогодишња композиторова животна сапутница. „Пројекат се снима у студију Валерија Костова. Екипу чине веома занимљиви музичари и људи који су директно повезани са Милчом. Међу њима су браћа Владигерови – унуци чувеног композитора Панча Владигерова, према коме је Милчо гајио љубав и поштовање, његови студенти и један гудачки квартет. У питању су углавном остварења из 60-их година минулог века у којима се чују изузетно занимљиве теме, које представљају први покушај сарадње џез музике и бугарске филмске индустрије. У томе ми је помогла Златна Костова – новинар, песник, преводилац, која је написала неке од стихова на бугарском, а друге сам ја потписала. Након оркестрације комада отишла сам у Пловдив и снимила их.“

Вики Алмазиду набраја неке од филмова: „Вруће подне“, „Јесење сунце“, „Нема ничег лепшег од невремена“, „Опасан лет“, „Мале тајне“, „Диверзија“, као и забрањено у то време остварење „Понедељак ујутро.“

Теме Милчо Левијева за филм “Вруће подне”

Милчо Левијев, који се у Бугарској доказао као велики пијаниста, диригент и композитор, после одласка 1970. године у САД проглашен је за „неповратника“. Уследиле су забране извођења његове музике, а име му је избрисано из историје бугарске музике. Левијев (1937) је изабрао најслободнију музику – џез, са којим излази на велику сцену и више пута је номинован за Греми. После пада Гвоздене завесе, Левијев води мајсторске класе у Бугарској, а преко Фондације „Милчо Левијев&Вики Алмазиду“ обезбеђује стипендије младим талентованим музичарима. 


Милчо Левијев је нас напустио 2019. године, а по његовој жељи пепео му је просут по омиљеном Пловдиву. Прошле године су поводом обележавања 85 година од рођења Милча Левијева одржане бројне манифестације чији природни наставак је пројекат „Диверзија“. Почетак је обележила „Соната 57“ – постхумно објављен албум Левијева. На њему учествују Вики Алмазиду и пријатељи – домаћи и страни музичари, а Левијев свира клавирске партије, које су снимљене мало пре него што је напустио овај свет. Милчо Левијев је имао 18 година када је написао сонату која је послужила као основ за главну композицију, а посветио ју је истакнутом виолинисти и педагогу проф. Бојану Лечеву.

„Милчо је неколико музичких идеја оставио недовршеним, једна од њих је била „Соната 57“. Али ми смо са продуцентом Иваном Минчевим, композитором Валеријем Костовим и око 45 музичара из целог света успели да завршимо пројекат. Било је веома дирљиво. И упркос томе што Милчо није волео технологије у музици, овог пута је Валерију рекао: „Послаћеш по свету моје партитуре и комаде које сам одсвирао на клавиру. Тако ће их музичари изводити на правим инструментима, слаће своје снимке и све то ће се монтирати као да свирају заједно. И заиста, управо је тако и било. Годину дана смо радили на овом пројекту,“ каже Алмазиду.

Следећи догађај посвећен чувеном џезмену је промоција књиге „Милчо Левијев – џез стандарди“, која ће се одржати на јесен. Тада ће на сцени наступити млади музичари из школе коју је и сам композитор некада похађао и у коју се касније вратио као професор.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: интервју Антоније Попове, Радио Пловдив – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook / Culture Hotspot Milcho Leviev, bnt.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Група „Канела“, мирис детињства и лепота поезије

Група „Канела“ (у преводу Цимет) је позната годинама, али је 2022. постава формације обновљена и снимилaje своју прву песму „Вила”. Уследиле су нумере „Увек“, „Цвеће“ и „Прстен“, која се више од месец дана задржала на топ-листи бугарске поп и рок..

објављено 15.11.24. 10.55

Живкo Василев својом музиком поручује: „Не смемо престати да трагамо“

Једно необично музичко путовање очекује нас вечерас, 14. новембра. Препознатљиви нежни звук бугарског народног инструмента кавала у споју са класичним тоновима Камерног ансамбла „Софијски солисти“, под управом Константина Добројкова, провешће нас..

објављено 14.11.24. 10.15

„Навали се планина” – DEEP ZONE предаје лепоту бугарске народне музике новим генерацијама

Легендарни DEEP ZONE Project спрема спектакуларни догађај године– DEEP ZONE All Stars, на којем ће окупити све певаче и сараднике који су током година обележили њихову богату каријеру. У протеклих четврт века, DEEP ZONE је остварио низ сарадњи са..

објављено 13.11.24. 10.15