Неуобичајено благо време за ово доба године и недостатак снега покрећу алармантно питање климатских промена и улоге човека у заустављању овог наизглед неповратног процеса. Тим више што је 15 најтоплијих година на планети забележено управо током последње две деценије, према подацима WWF-а.

Климатолози у нашој земљи констатују све дуже периоде суше, праћене олујама и поплавама са разарањима и жртвама. Јужно од Старе планине клима се постепено мења у медитеранску, док на северу долази до дезертификације плодне земље. Са друге стране, снег пада тек после Божића, а количина воде којом располажемо током године се смањује.

Да ли је глобално загревање заиста већ готова чињеница?

„Статистички исказано, ми смо заправо сведоци пораста просечних температура, али то је тренд карактеристичан за цео свет“, одговара климатолог са Софијског универзитета „Св. Кл. Охридски“, главни асистент Христо Попов. „Међутим, постоје разлике по регионима – на неким местима, попут Сибира, пораст температуре је знатно већи, док се у другим регионима око екватора бележи њено смањење. У прошлом веку на северној хемисфери било је неколико периода током којих је температура била виша, а након тога, између 1961. и 1990. године, дошло је до захлађења. Тренутно живимо у клими коју карактеришу више просечне температуре у односу на претходну фазу.”

Последњих година наша земља осцилира између различитих метеоролошких крајности – укључујући и оскудан снежни покривач усред зиме, као што је сада случај на планинама. Климатолог потврђује да је време тренутно заиста мало топлије него иначе, али уверава да ћемо крајем месеца осетити зиму. А што се осталих временских аномалија тиче каже следеће:

„То је донекле повезано са климатским променама“, наставља Христо Попов. „У ствари, слична смена суша и наглих поплава и обилних падавина већ је забележена у последњих сто година“,на пример у периоду 1931-1960, као и нешто раније, између 1928. и 1930. године. Тако да, из перспективе века у коме живимо, то и није толико нетипично. Пре можемо рећи да се климатски систем враћа на начин на који је функционисао током овог ранијег периода, који се давно завршио и многи га се више ни не сећају.”

И упркос томе што постоји сличност са протеклим периодима која је успокојавајућа, климатолог је уверен да ће се у наредних сто година загревање наставити. А један од екосистема у нашој земљи који су највише погођени климатским променама биће шуме, каже проф. Момчил Панајотов са Шумарског универзитета.

„Бугарска је једна од земаља јужне Европе, па према климатским моделима можемо очекивати прилично непријатне промене – чешће суше, топлотне таласе током летњих периода, промене режима падавина у појединим месецима, општи пораст температура“, додао је он. „Очекује се да ће све ово имати веома озбиљне последице, посебно на природне екосистеме, а догађаји попут онога који се десио на јужним падинама планине Балкан (поплаве у селима у региону Карлова у септембру прошле године – прим. аут.) биће све чешћи. Тако да овакви екстремни климатски догађаји такође могу имати неповољан утицај на наш начин живота.“

Велики део наше територије је у потпуности под шумама – на пример, подручје које се налази испод Видина, као и око Старе планине и Родопа, где животи људи у потпуности зависе од шума. Због тога је, сматра овај стручњак, логично да ће ови екосистеми страдати највише.

„Пољопривреда ће такође бити озбиљно погођена“, истиче Момчил Панајотов. „Међутим, ту ипак постоје неке могућности за реакцију кроз наводњавање, промену култура у циљу постизања брже адаптације, док се у шумама адаптација одвија веома споро, јер су то дугогодишњи системи и не можемо преко ноћи променити састав врста дрвећа. Тако да су очекивања за неке врсте дрвећа прилично неповољна, што изазива забринутост.

Па ипак, може ли се ишта учинити? Испоставља се да може – заштита старих шума и смањење њихове сече, добро планирање активности у шумама, пошумљавање нових подручја... И мада се Бугарска налази у једном од најсушнијих региона у Европи и прете јој дуготрајне суше, Христо Попов у сваком догађају у природи види могућности. Према његовим речима, глобално загревање могло би се посматрати као шанса за узгој култура којима погодује топлота. Осим тога, процес би требало да постане повод за предузимање мера за заштиту и коришћење водних ресурса у пуном капацитету, као и за смањење емисије угљеника, уколико желимо квалитетно да променимо животну средину.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: Интервју Чавдара Златева, БНР Стара Загора и Јорданке Петрове, БНР Видин

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: БГНЕС