Тек 11% грађана успело је да уштеди неки новац са стране у 2022. години, показују резултати истраживања које је спровео центар за истраживања „Тренд“. 39% људи живело је нормално, али нису успели да уштеде, 19% било је приморано да троши уштеђевину, док је 27% дигло кредите да би преживело. Према истраживању, погоршано финансијско стање људи последица је пре свега вртоглавог раста цена основних животних намирница, поскупљења енергената и инфлације.

Број банковних депозита је у првом кварталу 2022. године опао за преко 360.000, а грађани масовно настављају да дижу депозите и затварају мање рачуне, показује истраживање. У питању је тренд иза којег стоји осиромашење становништва, које су изазвале здравствена и економска криза 2020. године, коментаришу стручњаци. Анализа Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) показује да се на 2/3 свих банковних рачуна чувају суме до 1.250 евра. Заправо, када један запослени може себи да приушти штедњу?

“Инфлација обезвређује расположиви приход већине људи, посебно када је реч о домаћинствима која су на доњој граници структуре прихода, због чега не могу да уштеде,“ каже Адријан Николов са Института за тржишну економију и додаје: „С друге стране, расте удео брзих кредита, укључујући и ненаплативе кредите, што значи само једну ствар, а то је да све више грађана не успева да са платом покрије трошкове просечне потрошачке корпе.“

Питали смо за мишљење и Владимира Георгијева, шефа банкарске експозитуре у Видину:

„Од овога што видим, могу рећи да тренд није нити позитиван нити негативан. Део људи, који су током година успели да издвоје неки новац, купио је некретнине. Иначе, нема масовног подизања или трошења уштеђевине, дакле, нема промена код депозита.“

Према речима Георгијева, клијенти се претежно опредељују да држе штедњу у еврима због очекиваног преласка на заједничку европску валуту.

Приступање земље зони евра такође је гарнирано уобичајеном дозом конспиративности, с тим у вези економиста Адријан Николов упозорава на предстојећи феномен:

„Еврозона може да се покаже као подстицај за трошење јер постоји једна теорија, која није поткрепљена реалним доказима, да ће улазак земље у зону евра довести до раста инфлације и наглог повећања цена. То ће највероватније многе људе натерати да подигну своје уштеђевине, вођени страхом да ће се обезвредити.“

Грађани, предузетници и политичари се у првим данима нове године питају хоће ли 2023. говина бити стабилнија и боља?

„Што више Европа диверзификује изворе природног гаса и нафте, то ће више јачати и њена безбедност и стабилност,“ сматра Адријан Николов. „Ово је тренутно најактуелнија тема наших трговинских партнера – диверзификација, окончање зависности од Русије и генерисање енергетске сигурности. Код нас додатни извор економске несигурности представљају политичка нестабилност и нејасни кључни буџетски параметри. Иначе, гледано у целини, ситуација, пре би се рекло, изгледа оптимистично, али морамо пазити на замке“.

Према прогнозама међународних финансијских институција и Бугарске народне банке, ову годину ће обележити нижа инфлација, али и пад БДП-а земље. Шта нас чека у 2023 – дашак ваздуха или стезање каиша?

„Дефинисао бих 2023. као годину стабилизације, али не и великог раста,“ одговорио је економиста Румен Галабинов. „Очекујем скроман раст БДП-а и надам се да ће се инфлација смирити, као и да ћемо обуздати раст цена. Добро је да ове године свако размисли о повећању прихода, о могућности додатне зараде јер ће се актуелни процеси наставити. Ако не буде пандемије и рат у Украјини се заустави, већина ствари ће се нормализовати,“ рекао је г. Галабов.

Припремила: Дијана Цанкова

Извор: интервјуи Пламена Коцева и Јорданке Петрове – Радио Видин БНР

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС