2022. је била тешка година за Западни Балкан. Основно питање на које је требало да се одговори било је повезано са односима између Бугарске и Северне Македоније и ветом који је Софија ставила на почетак преговора о приступању Скопља ЕУ, чиме је блокирала европски пут још једне балканске земље – Албаније. Како се ситуација развијала током године на измаку и које су биле слабе и јаке тачке политике Бугарске у региону, о овим и другим питањима разговарали смо са новинарем Николајем Крстевим, дугогодшњим аналитичаром процеса на Балкану и бившим дописником БНР у Београду и Москви.

"То је било кључно питање које је прошло кроз бројне препреке. Питање у које су, вођене жељом да се у оном тренутку пронађе решење за почетак преговора Северне Македоније са ЕУ, велике напоре уложили међународна заједница, учесници из региона и Бугарске и владајућа странка. Као резултат тога стигао је француски предлог који је Бугарској улио крхке наде да није заборављена од својих западних партнера, али је исти  у суседној земљи изазвао велике тензије и бурне реакције – сетите се протеста у Скопљу. Све што се дешавало од 2020. године у вези са Северном Македонијом, завршило се негде средином 2022. са једним, по мени, добрим предлогом француског председавања Саветом Европе који је постао добар основ за проналажење решења за нагомилане проблеме између Софије и Скопља," каже Крстев.

Да ли је овај предлог изводљив за Скопље и да ли је Бугарска успела да Европи објасни где је проблем са Северном Македонијом и да њен став није пуко инаћење?

"Добро је што користите реч "инаћење", лоша ствар је да су наши западни партнери, чини ми се, само то видели. Бугарска је требало да чисто стратешки покаже мало више стрпљења, ипак, Северна Македонија је била део једне државе која је увек била антибугарски настројена, југословенска индоктринација у Северној Македонији је чињеница коју нико не пориче. Али је за време владе Зорана Заева, Социјалдемократског савеза, постојала шанса да се ствари у Северној Македонији промене. Јер је Бугарска својим противљењем, чак бих рекао својом тврдоглавошћу, отворила пут за улазак Северне Македоније у регионални формат "Отворени Балкан", чији су чланови Албанија, Србија и Северна Македонија, те допринела стварању услова да се у Северној Македонији говори добро о Србији и лоше о Бугарској, нажалост."

Колико је реално да Бугарска инсистира на изменама Устава Северне Македоније и уљкучивању етничких Бугара у преамбулу Устава као државотворног народа?

"Не видим много смисла у жељи Бугарске да се то по сваку цену оствари када се узме у обзир да се на тај начин учвршћује једна од теза македонизма, наиме – да су Македонци посебан етнос и нација. Дакле, са овом својом жељом Бугарска чини све што је могуће да циментира македонизам као такав, те да га претвори у главни фактор у односима између Софије и Скопља. У Скопљу су сигурно задовољни што им помажемо говорећи да имају све што желе. Зато и кажем да је то озбиљна стратешка грешка, требало је да се тражи другачији приступ овом питању, а не да се инсистира на томе да се по сваку цену испуни захтев Бугарске.

Рат у Украјини је озбиљно катализирао процесе на Балкану, били смо сведоци ескалације тензија између Косова и Србије. "У 2022. години смо чак три пута били сведоци ситуације у којој су због регистарских таблица постављене барикаде," подсетио је Николај Крстев у разговору за Радио Бугарску:

"Невероватно је да Бугарска нема свог специјалног изасланика за Западни Балкан – а могла је да заједно са Великом Британијом, Немачком и Француском учествује у процесу дијалога и смањења тензија између Приштине и Београда, у процесу јачања стабилности региона. Данас је Бугарска, нажалост, у почасној ложи одакле посматра шта се дешава у региону уместо да учествује у доношењу одлука. Према речима Николаја Крстева, Бугарска је протраћила наслеђе које је изградила за време свог успешног председавања Саветом ЕУ почетком 2018. године када је преузела улогу покретача евроинтеграцијског процеса у земљама Западног Балкана."

Да ли су преговори, које је бугарска парламентарна делегација имала у Турској у вези са улогом посредника коју би наша земља имала у разговорима између ЕУ и Турске о избеглицама, покушај да Бугарска поврати лидерску позицију?

"Мислим да европска дипломатија и сама може да разговара са својим турским партнерима. Истина је да Бугарска има стратешко место у ЈИЕ – на граници са Турском, која представља границу између Блиског истока и ЈИЕ. Бугарска може и треба да буде фасилитатор, тј. да буде добар партнер који ће пружити добру прилику за разговоре, јер је боље да се то деси на Балкану него у Бриселу – бар један од партнера ће се осећати на својој територији. Добро је што је Бугарска тренутно активна. Из разговора председника Народног собрања Веждија Рашидова са турским партнерима смо сазнали да ће председник Румен Радев боравити у дводневној посети Бриселу 8. и 9. јануара 2023. године где ће упознати европске партнере са овом иницијативом."

Да ли и колико утиче унутарполитичка нестабилност на имиџ Бугарске на Балкану?

"Утиче, нажалост, сви наши суседи већ две године прате шта се дешава у Бугарској. Политичари треба да буду осетљиви на ту тему и да пронађу ресурсе међусобног поверења, макар и на краћи период – до локалних избора 2023. или до европских 2024. године. Искрено се надам да ће 2023. бити добра година за све и на Балкану и у Бугарској, али сам нешто песимистичнији када је реч о региону. Ситуација на Косову ће тражити свој реванш – политичари у Србији ће ићи до краја, ово се неће никоме свидети. У Црној Гори влада политичка нестабилност, круг који чине проруске партије спрема се да преузме власт ако не буде ванредних парламентарних избора. Веома непредвидива и динамична је политичка ситуација на Балкану и због тога је Бугарска, која је једна од важних партнера ЕУ, требало да буде острво стабилности и заједно са Румунијом и Грчком гарантује предвидивост на Западном Балкану," рекао је на крају нашег разговора новинар Николај Крстев.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: ЕПА/БГНЕС, Facebook / Nikolay Krastev