Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У децембру 1896. г. Софија први пут "обасјана" светлошћу кинематографа

Једне хладне децембарске вечери већ давне 1896. године, у салону софијског хотела „Македонија“ публика је утихнула. Управо је завршена хипнотичка сеанса проф. Мелинсона који се представља као "професор физике." Тајанствени странац је у Софију стигао у октобру исте године, а серија спиритуалних и хипнотичких сеанси које организује била је међу најзанимљивијим догађајима у то време. Али је тог 8. децембра мистериозни професор по први пут показао право чудо – покретну фотографију. Публика је занемела.

"Након тога је проф. Мелинсон приредио још једну представу са кинематографом – 10-11. децембра у хотелу "Блгарија", преко пута царске палате. О томе је писала и локална штампа. Био сам убеђен да је прва филмска пројекција у Бугарској одржана у Русеу 1897. године, све до проналаска ових текстова у штампи. Испоставило се да је неколико месеци пре тога Софија прва била "обасјана" светлошћу кинематографа," тврди историчар уметности др Петар Крџилов који је са др Ирином Китовом и Зорницом Крстевом аутор недавно објављеног "Летописа немог филма у Софији (1896-1933)" који укључује занимљиве текстове и више од 700 фотографија, факсимила и цртежа који илуструју зачетак бугарске кинематографије.


"Децембра 1896. године у Бугарској је приказан филм који је снимљен у земљи – на пристаништу Варна. Поред тога што је први филм снимљен у Бугарској, ово је и прво остварење снимљено на Балканском полуостру уопште. Снимљен је током летњих месеци или најкасније почетком јесени 1896. године да би могли да га публици представе почетком децембра исте године у Софији," закључује Петар Крџилов.


Почетком 20. века у Бугарску су стигли и први велики покретни биоскопи који су личили на данашње циркусе. Подизали су се огромни шатори који су представљали сложене дрвене конструкције. У то време је биоскоп био као савремена телевизија – главни део програма чиниле су документарне хронике светских догађаја, као Руско-јапански рат из 1904-1905. године, на пример.


"Власници првих стационарних биоскопа код нас одлучили су да сами снимају филмове и не рачунају само на странце који долазе, снимају кратке хронике и одлазе," прича Петар Крџилов. Тако су 1908-1909. године у Бугарској снимљене прве хронике да бисмо 1914. године дошли до прекретнице у бугарској кинематографији:


"Уочи Првог светског рата су се чланови руководства Модерног театра у Софији окупили и одлучили су да сниме први бугарски играни филм "Блгаран је галантан". Главну улогу у комедији тумачи Васил Гендов – тада млад глумац у чијој је режији касније снимљено још 10 играних филмова. Тиме су положени темељи бугарске кинематографије, а Гендов и његова супруга Жана Гендова постају звезде бугарског немог филма," рекао је на крају нашег разговора Петар Крџилов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: приватна архива Петра Крџилова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Славимо Светог Андреја Првозваног, који се сматра заштитником древних Бугара

Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..

објављено 30.11.24. 08.00
Потписивање Нејског мировног уговора 27. новембра 1919.

Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем

Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..

објављено 27.11.24. 09.20

Славимо Светог Климента Охридског – првоучитеља бугарског народа

Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..

објављено 25.11.24. 09.05