Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Frontex ће први пут чувати границе држава Западног Балкана


ЕУ ће већ почетком 2023. године на територији балканских земаља које желе да се придруже заједници распоредити припаднике Агенције за европску граничну и обалну стражу Frontex. Ово ће бити први пут да ће припадници Агенције бити распоређени на територији која није под њеном јурисдикцијом. Разлог за овакву меру је тај што Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија, Србија и Косово имају споразуме о безвизном режиму са трећим земљама, укључујући земље са ниским примањима. „Уређење визног режима је обавезно“, изјавио је потпредседник Европске комисије Маргаритис Шинас. „Неприхватљиво је да Западни Балкан има визне споразуме са трећим земљама чији грађани користе рупе у закону за улазак у ЕУ“, додао је комесар, а преноси БГНЕС.

Годишње кроз Бугарску прође 2 милиона турских камиона који достављају робу у Европу


У Бугарској послује 2.200 турских компанија са 50.000 запослених, саопштио је Бурхан Немутлу, председник Бугарско-турске привредне коморе. Билатерална робна размена током 2021. године износила је 6,5 милијарди долара. Од тог износа, увоз из Турске у Бугарску имао је вредности од 4 милијарде долара, изјавио је Зеки Сарабекир, председник Турско-бугарског пословног савета. Очекује се да ће 2022. године вредност трговине између две земље достићи 8 милијарди долара. Само у првих 9 месеци ове године заблежен је раст од 22%. „Остваривање трговинске размене у износу од 10 милијарди долара може се постићи за 2 године“, сматра Сарабекир. Сваке године 2 милиона камиона доставља робу из Турске у Европу преко Бугарске, пише лист „Hurriyet“, позивајући се на резултате билатералног пословног састанка „Bulgaria Sourcing from Türkiye“ који је одржан у Истанбулу.

Превозници највише погођени блокирањем пријема Бугарске и Румуније у Шенген


Превозници са друге стране Дунава предвиђају губитке изражене у милионима евра уколико дође до раздвајања Софије и Букурешта по питању уласка у Шенген. Ако се Румунија придружи Шенгену, а Бугарска не, то ће продужити време граничних провера, а један камион блокиран на граници превознике би коштао између 800 и 1.000 евра дневно, изјавили су представници овог сектора румунској агенцији Mediafax. „Возачи камиона на граничним прелазима Калафат-Видин и Ђурђу-Русе, као и на граници са Мађарском чекају између 12 и 24 сата, понекад чак и 72 сата. Они су плаћени за те сате. Проблем је што након истека радног времена морају да нађу место за паркирање“, прокоментарисао је Мирча Влах, генерални директор Dumagas-а, једног од највећих румунских превозника терета.

Приштина расписала ванредне локалне изборе у српским општинама


На Самиту ЕУ-Западни Балкан у Тирани, косовска председница Вјоса Османи најавила је да ће Приштина до краја 2022. године поднети захтев за чланство у ЕУ. Она је одбацила могућност састанка са председником Србије Александром Вучићем, рекавши да форум није место за преговоре између Косова и Србије, пренео је FoNet. Београд је поново огорчен на Приштину јер је Османи ванредне локалне изборе у четири општине на северу Косова са већинским српским становништвом заказала за 18. децембар. Избори су императив након што су се косовски Срби 5. новембра повукли из свих институција на Косову због спора око српских регистарских ознака на косовским аутомобилима. Централна изборна комисија је саопштила да не може да одржи изборе у условима напетости и напада на изборну администрацију.

Словеначко-хрватски гранични спор се наставља чак и након пријема Хрватске у Шенген

Пирански залив предмет је дугогодишњег спора између Хрватске и Словеније
Словенија је подржала улазак Хрватске у Шенген, али је приложила изјаву за записник по којој је граница између две земље јасно одређена. Хрватска је одмах одговорила да граница тек треба да буде одређена, јавила је хрватска национална телевизија HRT. Словенија наглашава да је морска граница између две земље одређена арбитражном одлуком од 29. јула 2017. године која је коначна и обавезујућа. Загреб у одговору наводи да је Хрватски сабор 29. јула 2015. године донео једногласну одлуку да се повуче из арбитражног поступка због битних повреда Уговора о арбитражи. „Заједничку копнену и морску границу између Хрватске и Словеније тек треба дефинитивно утврдити мирним путем, у складу са међународним правом“, наводи се у ставу.

Саставио: Иво Иванов

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: БГНЕС, REUTERS, ЕПА/БГНЕС, архива

Више из ове категориjе

Наталија Киселова

Парламентарна група МЕЧ може бити обновљена

Председница Народног собрања Наталија Киселова предложила је обнову парламентарне групе МЕЧ, било изменом Пословника, било директном одлуком Парламента. Покрет „Постоји такав народ“ најавио је да ће поднети предлог те одлуке. „Сутра ће нацрт прво..

објављено 25.3.25. 18.10
Костадин Костадинов

„Препород“ у Парламенту прикупља потписе за изгласавање неповерења Влади

Партија „Препород“ покренула је иницијативу за изгласавање неповерења влади Росена Жељазкова, наводећи као разлог „системски неуспех у спољној политици“. „Уместо да штити националне интересе, Влада слепо следи конфронтациони курс либералних..

објављено 24.3.25. 10.35
Радостин Василев

МЕЧ прети блокадама и протестима ако им не буде призната посланичка група

Ако до 26. марта странка Морал, јединство, част (МЕЧ) не добије своју посланичку групу, започећемо блокаде, изјавио је на конференцији за медије њен лидер Радостин Василев. Он је такође затражио оставку председнице Народног собрања Наталије..

објављено 21.3.25. 12.25