Успоравање прилива инвестиција и привредног раста, пандемија коронавируса, рецесија, брзи опоравак, политичка нестабилност, рат у Украјини, енергетска криза на Старом континенту. Овим редом се нижу изазови који су променили економску и социјалну мапу земље у протеклој деценији.
Институт за тржишну економију је недавно представио годишње истраживање "Регионални профили: показатељи развоја – 2022", којим је скренуо пажњу на стање 28 административних области у земљи на основу 68 индикатора.
"У последњих 4-5 година прошли смо кроз доста бурних периода,“ рекао је економиста Петар Ганев. "Ово су биле неке изузетно нестабилне године за привреду, а регионалне разлике и даље постоје – разлика између великих и малих, између престонице и свих осталих места, између севера и југа."
"Осовину Софија – Пловдив – Стара Загора – Бургас чине релативно јаки и велики центри који су међусобно добро повезани. Али на северу тога нема – тамо су само Варна и неки мањи центри. Али знам да имају потенцијал који се може откључати," рекао је Ганев.
"У Софији, Пловдиву и Варни многи показатељи настављају да јачају, укључујући и демографски, због прилива људи који у ове градове одлазе због студија и посла. Велико питање је да ли ћемо исти тренд видети и у неким секундарним центрима попут Русеа, Великог Трнова, Старе Загоре, који се не могу похвалити оваквим приливом људи. Њихови становници радије одлазе у иностранство или у друге делове Бугарске, него што би радили у свом граду," каже стручњак.
Скоро свака административна област бележи успехе у одређеној сфери, показују резултати истраживања. Тако, рецимо, образовање у Смољану је одувек било на високом нивоу, Плевен води у сфери здравства, док су Софија и околна места први по економским активностима. Други по величини град у земљи Пловдив је први по показатељу економског развоја, по квалитетном образовању, запошљавању и релативно добрим за земљу дохоцима.
Међутим, највећи изазов је драматична демографска слика Бугарске. Попис становништва из 2021. године само је потврдио тренд смањења људског капитала – 20 административних области изгубило је најмање једну петину радно активног становништва.
"Одсуство адаптације на смањење броја становника наставља да директно утиче на пружање друштвених услуга (образовање, здравство, чување јавног реда и др) и на могућности приватног сектора да пронађе радну снагу," гласи један од закључака истраживања.
А пошто Бугарска у нову годину може да уђе без новог буџета, због мале вероватноће да буде формирана редовна влада, Петар Ганев је указао на то које ће друштвене групе бити најпогођеније.
"То су људи који чекају конкретна решења од државе – дакле, углавном особе које примају минималну зараду и пензију,“ каже економиста и наставља: „Конкретно код пензионера, чак и да има неких промена оне се обично спроводе средином године или од јула, тако да не морају нужно бити губитници. Али чак и да имамо нормалан буџет, пензије се не би повећале од 1. јануара 2023. године. Што није случај са људима који раде за минималац, јер би им се примања, ако имамо редовну владу и нови буџет, сигурно повећала. Дакле, постоје групе за које је боље усвојити нови буџет како би се постигла извесна стабилност. А то желе и послодавци и синдикалци којима више одговора да се одреди један оквир за рад," рекао је Петар Ганев.
Текст: Дијана Цанкова (интервју Антоније Попове, Радио Пловдив - БНР)
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Бугарска привредна комора, БГНЕС, архива
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..