Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Данас славимо Светог Пимена Зографског

Фотографија: архива

Бугарска православна црква и њени верници 3. новембра славе успомену на Светог Пимена Зографског који важи за заштитника бугарских сликара.

Чувени иконописац и градитељ храмова је рођен 1540. године у Софији. Са световним именом Павел учио је у Ротонди - храму Светог Георгија. Након смрти родитеља, предао је своју имовину и отишао у манастир Зограф на Свету гору, где се замонашио и живео као инок.

Имао је 55 година када му се јавио Свети Георгије и рекао му је да се врати свом народу и буде његов духовни вођа. Годинама је Свети Пимен путовао уздуж и попреко по својој домовини, приповедао је, градио и обнављао цркве и светиње, чије је зидове сам сликао. Радио је и као преписивач књига и минијатуриста. До своје смрти 1620. године подигао је 300 цркава и 15 манастира.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Одесосу откривена скоро савршено очувана статуа из 2-3. века

Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..

објављено 15.10.24. 18.10

Семинар у Софији: Стручњаци говоре о фалсификовању древних новчића и предмета у Бугарској

Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..

објављено 9.10.24. 08.00

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09