Ове године се навршава 100 година од стварања рапсодије „Вардар“ – једног од најпопуларнијих бугарских музичких дела које је познато у различитим транскрипцијама. У питању је сјајна, празнична, колоритна музика – какво је у ствари и комплетно стваралаштво Панча Владигерова.
Пре 100 година је тада 23-годишњи Владигеров још увек живео у Берлину. Он је своје музичко образовање почео у Бугарској, а 1914. године је заједно са својим братом близанцем – виолинистом Љубеном Владигеровим, отишао у Берлин. Тамо су се браћа школовала код познатих педагога. Панчо Владигеров је двоструки добитник интернационалне награде по имену Менделсона коју је додељивао Берлински универзитет – 1918. за Први концерт за клавир, опус 6 и 1920 – за “Три импресије“.
Занимљива је чињеница да је чувени диригент Херберт фон Карајан још као студент изводио дела Панча Владигерова, а 1926. године приликом свог дипломирања извео је Концерт за клавир број 1 Панча Владигерова.
Композитор је на позив Макса Рајхарда радио за Немачко позориште (од 1920. до 1932. године). У том периоду (1922. године) је написао рапсодију ˮВардар”, која је у својој првој верзији била за виолину и клавир. Владигеров је испричао како је настала та његова чувена рапсодија.
По његовим речима, 1921. године су се у једној крчми у Берлину састали Бугари, међу којима су били сликар Константин Штркелов и Панчо Владигеров. Средином вечери Штркелов је запевао песму, а Панчо Владигеров је извадио нотни лист и записао мелодију. Након извесног времена позвао је пријатеље у госте и пред њима су браћа Владигерови први пут извели ново дело под називом „Бугарска рапсодија за виолину и клавир опус 16, 1922.“. Године 1923. издавачка кућа Universal Edition га издала под називом „Бугарска рапсодија Вардар“. Касније (1928. године) Панчо Владигеров је рапсодију оркестрирао за велики симфонијски оркестар, а његов брат Љубен Владигеров ју је 1971. године прерадио за две соло виолине.
Превела: Албена Џерманова
Група DEEP ZONE Project је објавила нову верзију песме „Истина“ са репертоара Милене Славове – најпровокативније даме бугарске рок сцене 80. година прошлог века, која је храбро стварала нову музику, текстове, визију и претворила се у омиљену..
Од 1990. године на предлог Међународне ромске уније 8. април се обележава као Међународни дан Рома – дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се Роми суочавају. Музика је одувек била важан део ромске културе и..
"Изврстан интерпретатор изворних народних песама‚ шармантан саговорник‚ добар човек" – тако је остао у сећањима својих савременика певач народних песама из Северне Бугарске Борис Машалов. Он припада оној талентованој генерацији професионалних народних..
Вокална група „Радиодеца“ с диригентом Илином Тодоровом ће у уторак, 29. априла, у Првом студију БНР одржати концерт под насловом „Уз песме Петра Ступела“,..