Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ.
Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100 година. Министар народне просвете Стојан Омарчевски у влади Александра Стамболијског је поднео предлог Министарству народне просвете да се 1. новембар обележава као „празник бугарских будитеља – дан одавања поште истакнутим Бугарима, далеким и блиским градитељима савремене Бугарске“. У неким изворима се наводи да је министру идеју дао обичан сељак упутивши му писмо у којем се наводи да наш народ мора да одаје пошту „великим Бугарима“ који су допринели ослобођењу Бугарске од османске владавине 1878. године. У то време је у нашој земљи већ прихваћен Григоријански календар, али се Бугарска православна црква и даље придржавала Јулијанског календара те је св. Јована Рилског славила 1. новембра, а не 19. октобра. Овај светац је један од најпоштованијих код нас, сматра се небеским заштитником Бугара и зато је за Дан народних будитеља изабран управо тај датум – 1. новембар.
“Нека Дан св. Јована Рилског постане Дан народних будитеља, празник великих Бугара, како би код младих пробудио здрав смисао бивања и интересовање за посленике из наше прошлости“, пише у Прокламацији министра Омарчевског о Дану народних будитеља. „Наш први задатак је да нашој омладини скренемо пажњу на све вредно и светло из наше прошлости како би је она упознала и из ње црпила ведрину и самопоуздање, снагу и импулс ка активности и стваралаштву“, наводи се даље у Прокламацији која нас и данас наводи на размишљање о смислу овог бугарског празника.
У нашим данима, када млади људи замењују књиге електронским игрицама, чини нам се да они не хају за духовност и просвету.Међутим, да би имала будућност, омладина „мора да зна да је живот вредан само када је инспирисан идејношћу, тежњом. Живот је садржајан и смислен само када је обузет идеализмом, када су душа и срце жељни лепог, националног, идеалног, а оно је уткано у ликове и стваралаштво свих оних наших посленика који су пробудили наш народ у дане ропства, који су га у доба нашег националног препорода водили ка просветитељству и националној слободи и који су створили вечне културне вредности" – истакао је пре 100 година министар Стојан Омарчевски.
Његове речи и данас одјекују у нашим срцима и позивају нас да се пробудимо, док буде сасвим касно.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..