"Тренутно ми се чини да међу бугарском политичком елитом постоји веома чудно, гротескно надметање ко је највећи евроатлантиста" – овако је политичку климу у Бугарској резимирао политиколог са Универзитета у Отави проф. Ивајло Груев. Од свог последњег интервјуа за наш радио пре годину дана, он је приметио још један негативан развој догађаја:
"Последњи избори су сасвим категорично показали да имамо проблем са демократијом у Бугарској. Чим 39% бирача у земљи остварује своје бирачко право, а скоро 61% одбија да то уради, то не говори добро о здравом статусу демократије у Бугарској. Чини ми се да је друштвени уговор у великој мери еродирао."
По речима проф. Груева, велики део политичара у земљи није свестан шта заправо представља сукоб у Украјини.
"Имао сам задовољство да пре десет година лично упознам једног од утицајних геополитичара, не само у САД – проф. Џона Миршајмера, и цитираћу шта он каже о сукобу у Украјини: „Рат у Украјини је најопаснији међународни сукоб од кубанске кризе 1962. године. Запад, а пре свега Америка, одговорни су за кризу која је почела у фебруару 2014. године. Сада се она претворила у рат који не само да прети да уништи Украјину, већ има и потенцијал да ескалира у нуклеарни рат између Русије и НАТО-а.“ Вероватно многи од евроатлантиста како у Бугарској, тако и у иностранству, не би били баш задовољни овом анализом, али ако такве најаве долазе од људи тог ранга, мислим да би требало да мало пажљивије чујемо оно на шта нас покушавају упозорити".
Проф. Ивајло Груев више од три деценије живи у Канади, али активно прати политички дискурс у својој домовини. На основу политичких порука упућених већ на првој седници 38. сазива Народног собрања Бугарске закључује да су најаве политичких снага указале на јасне линије поделе:
"Главна линија поделе у овом парламенту није начин на који ће се пружити подршка бугарским малим предузећима или како ће људи моћи да плаћају своје рачуне. Главна линија поделе је дефинитивно рат у Украјини. Упркос огромном притиску, који природно долази с америчке стране, јер ми као држава на источном крилу НАТО-а морамо имати стабилну, предвидљиву владу. Бојим се да дајем прогнозе о томе колико ће опстати нови парламент управо због чињенице да се налазимо у изузетно напетој геополитичкој ситуацији".
И у овој сложеној ситуацији, када политичари тешко да ће моћи да испуне налог бирача за консолидацију и дијалог како би наша земља могла да преброди вишеструке кризе, проф. Груев је подсетио на моћ грађанског друштва:
"Наша историја је пуна примера, према којима постоје два начина за промену политичког статуса кво – први фактор је спољна и геополитичка ситуација, која је као ветроказ. А други, који представља аутентичан покушај промене политичког, социјалног и економског стања земље, је импулс који долази изнутра, из грађанског друштва. Хришћанска религија нас учи да будемо трпељиви, понизни, али у неким случајевима трпељивост и понизност нису врлине. Поготово када се налазимо у изузетно тешкој кризи – не само економској и геополитичкој, већ и демографској. Ми смо народ који најбрже нестаје, и то не на Балкану, не у Европи, већ у целом свету – од 193 земље, ми се најбрже топимо. Ако се не пробудимо, једноставно ћемо нестати."
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: Ева Копанкова-Златева
Из коалиције “Демократска Бугарска“ су предложили коалицијама ГЕРБ-СДС и "Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица“, да током седмог покушаја избора председника парламента по 7 њихових посланика и 7 посланика из редова „Демократске Бугарске“..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они окупили у пленарној сали ради шестог покушаја избора председника парламента, који се поново показао..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја Назарјан из ГЕРБ-СДС-а, Наталија Киселова из "БСП-Уједињена левица", Петар Петров из "Препорода" и..