"У Бугарској још увек немамо добрих примера за управљање кризама у институцијама. Често пута покушаји превазилажења последица криза воде осећају да су предузете неадекватне мере, а ресурси су недовољни или неправедно расподељени.“ То су речи др Илине Начеве, руководиоца истраживачког пројекта "Социјално-психолошки ефекти кризе коју је изазвала пандемија Ковида-19." Последњих годину дана на пројекту ради 9 истраживача – психолога и антрополога, који истражују три основне групе људи: запослени родитељи деце млађе од 12 година; људи који су остали без посла или су променили радно место због кризе и људи са хроничним болестима на које, из једног или другог разлога, утиче свака фаза кризе. Пројекат се спроводи онлајн, а може да учествује свако ко попуни специјалан упитник доступан на страници пројекта на друштвеним мрежама. Реализација пројекта финансирана је средствима из Фонда за научна истраживања БАН.
"Као део научно-истраживачког рада спровели смо 45 разговора са представницима све три групе које су предмет нашег истраживања. Недавно смо сумирали најновије податке и већ можемо да у најгрубљим цртама дефинишемо тешкоће са којима се суочавамо за време кризе," каже др Цветелина Панчелијева с Института за истраживање становништва и човека БАН:
"Прикупљени подаци су подељени у две категорије – у првој су они на основи емоција које људи осећају током кризе изазване пандемијом. Страх је емоција коју учесници најчешће помињу у разговорима. У све три групе превагу има негативна емоционална позадина. Забележен је и већи ниво анксиозности, стреса, туге, али је страх на првом месту. Ово, наравно, није изненађење, али зато нас је изненадила чињеница да људи са хроничним болестима имају најнижи ниво страха у поређењу са припадницима остале две групе. Најзабринутији су родитељи и то из разлога да су се нашли у врло нетипичној за њих ситуацији, у којој треба да прилагоде своје личне и професионалне обавезе новонасталим условима. На другом полу су хронични болесници који имају најнижи ниво страха због једне своје специфичности, а то је – веће искуство, а отуда и већа флексибилност и отпорност на кризе. Реч је о људима који су наилазили на многе тешкоће у животу, укључујући и на здравственом плану. Оно што их забрињава је недостатак информација или противречне информације које добијају из различитих извора и немогућност да имају слободан приступ медикаментима који су им у већини случајева од виталног значаја."
И сама др Панчелијева је анализирајући резултате истраживања остала изненађена чињеницом да се у кризним ситуацијама најбоље сналазе људи који комбинују различите животне улоге, што није случај са особама које су фокусиране искључиво на развој своје каријере или на само једну, конкретну активност у свом свакодневном животу.
"Бугари који успевају да споје идентификацију, инклузију, припадност разним делатностима, у ствари су уједно и људи који успевају да се много боље сналазе у време здравствене кризе и кризе уопште," рекла је др Панчелијева у интервјуу Радио Софији – БНР.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС-архивa, Pixabay
„80 сати у земљи из које сви беже“ назив је документарног видеа о Бугарској који су снимили познати креатори Youtube садржаја „Yes Theory“, преноси лист „Дневник“. Аутори видеа, који је за само 3 дана прикупио преко 1,1 милион прегледа, питају се зашто..
Антон Оруш је 2009. године почео да сакупља техничке предмете који су произведени у Бугарској или су их изумели Бугари. Међу експонатима у његовој збирци нашли су се телевизори, радио-пријемници, бела техника, компјутери, телефони, касе итд. Временом, та..
Мађарска је преузела председавање у кључном тренутку за Европску унију, али због забринутости да ће ова земља блокирати или одложити важна питања спољне и безбедносне политике која захтевају једногласност. Земља, коју предводи премијер Виктор Орбан,..
Село Рибарица у општини Тетевен домаћин је дванаестог „Трабант феста“, саопштили су организатори из Националног клуба „Трабант“. Заљубљеници у ову марку..
Бургас је домаћин петнаесте Европске недеље кинологије, која ће почети 6. јула у кругу Коњичке базе у Морском врту, пренела је БТА. Организатори догађаја..
Код водопада у селу Пољска Скакавица, у области Ћустендил, љубитељи лептира и нетакнуте природе окупиће се поводом „Празника лептира“ како би посматрали..