Из житија Свете Петке знамо да је она рођена у 11. веку у Епивату, на обали Мраморног мора, у имућној и веома побожној породици. Водила је благочестив живот, а према предању, помагала је болеснима и хранила гладне. Након смрти светице њене мошти су постале симбол борбе за очување хришћанске културе од исламске асимилације. Цар Иван Асен IІ је 1238. године пренео мошти Свете Петке у Трновград (данашњи град Велико Трново) где су оне остале до пада старе бугарске престонице под Османску власт. Године 1641. мошти светице су положене у катедралу у румунском граду Јашију, где се чувају и данас.
Постоје бројне легенде и предања везана за Свету Петку и чуда која је она чинила. Веровало се да је светитељка била заштитница жена, породиља, породице и куће. По традицији се на Петковдан коље курбан, домаћице месе обредне хлебове а највећи од њих одређују за Свету Петку. На празничну трпезу се ставља овчетина, курбан-чорба, јанија са празилуком и сарме.
У граду Трну се налази јединствени пећински параклис посвећен Светој Петки.
У част светитељке на Петковдан жене месе посебан хлеб који односе у параклис. Предање каже да се у тој пећини Света Петка крила од прогонитеља. Тамо је очуван велики камен у облику округлог хлеба, а сваке године 14. октобра свештеник служи водоосвећење и благосиља донесени хлеб. Према веровању мештана, овде се догађају чуда, довољно је само помолити се светици. Вода која цури кроз стене у пећинском параклису се скупља у посебне посуде, јер по верницима, помаже у лечењу болести.
Много је храмова у Бугарској посвећених Светој Петки. Међу њима је и храм Свете Петке Старе у Софији. Више о њему можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС-архивa, tran.egov.bg
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина. Посмртни остаци бугарског цара..
С обале Дунава код Козлодуја, где се 1876. године с аустријског брода „Радецки“ искрцала чета Христа Ботева, кренуо је 76. по реду Национални поход „Стопама Ботевљеве чете.“ 120 км до историјског врха Околчица, где се водила последња битка,..