Бугари у свету – "Шарена со планете"

Јединство је увек било темељ просперитета једног друштва, а језик – његов идентитет. Бугари из 18 земаља широм света још једном су нам показали како се то ради уз помоћ речи. Крајем прошле недеље у Софији је одржана премијера зборника "Шарена со планете"* – седмог по реду који је припремила редакција сајта Еврочикаго. Зборник је настао 2016. године и са сваком наредном књигом прикупљане су приче и песме Бугара који живе широм света. Аутори су како афирмисана имена у књижевности тако и љубитељи речи различитих занимања – од лекара, научника, правника, професора до … козара на Родопским планинама. Сви они описују људске емоције и осећања речима свог матерњег језика који поштују и воле. А додирна тачка им је дом, носталгија и љубав као покретачка снага космополитског света 21. века.

Састављач свих седам књига је књижевни уредник сајта Еврочикаго, Маријана Христова. „Шарена со планете“ поново је чињеница захваљујући напорима власника медија са седиштем у Граду ветрова – Петра Стаматова и главног спонзора зборника др Виктора Хинова из САД-а. Христова и Стаматов лично су представили нову књигу у Софији, а међу гостима у Клубу новинара били су и неки од 72 аутора који су стигли из свих крајева света. Зборник садржи 90 радова који су, уз неколико изузетака, већ објављени у књижевној рубрици еuroсhicago.com. Међу гостима у Софији била је и Бојанка Иванова, дугогодишњи професор, исељеник у САД од 1995. године и један од оснивача Удружења бугарских школа у иностранству. Она је специјално за Радио Бугарску изразила захвалност састављачима зборника који, према њеним речима, прате пулс бугарске заједнице и уједињују је.

"Вредно је дивљења то што су ова иницијатива, све ове књиге достојан пример за медије у земљи, али и за наше политичаре, за то да се улажу константни напори у циљу уједињења Бугара изван земље и оних који у њој живе. Уједињење које, по нашем мишљењу, треба да буде државна политика, и које треба да увери све да једнако мислимо и волимо Бугарску. Да ми, Бугари у иностранству, нисмо напустили „брод који тоне“, како мисле неки наши сународници. Према Уставу наше земље, имамо право да гласамо на изборима, али имамо и обавезу да нашу децу научимо бугарском језику и историји. Бугарски језик има нови статус у свету захваљујући просветним радницима у бугарским школама у иностранству А зборници у издању Еврочикага доприносе очувању нашег језика", нагласила је ова Бугарка.

Седам зборника из серије књига

Теме у текстовима новог зборника повезују писце изван Бугарске и оне који у њој живе. Бугарска је данас ујединитељ, напомиње Иванова.

"Шаролик је наслов зборника, а шаролик је и језик у њему. Теме и аутори су разнолики – од афирмисаних писаца до дебитаната – додаје Бојанка Иванова. – Теме су шаролике – од љубави, преко усамљености и жеље за повратком до самоироније о бугарској тврдоглавој непокорности правилима и нормама и ропском трпљењу наших сународника. Носталгија коју већина наших мушких исељеника пориче, али се из радова види да је она у основи наше жеље за повратком кући, породици, остарелим родитељима, јединим преосталим стубовима овде, на нашој земљи. Тужан је повратак у наша опустела места."

Елена Пеева-Никифоридис је такође присуствовала премијери зборника „Шарена со планете“. Правник по професији – ова Бугарка је књижевност претворила у своју другу страст. Већ тридесет и пет година живи у Солуну у Грчкој. "Већ осећам родбинску блискост са овом серијом у којој сваке године учествујем као аутор и увек са великом жељом присуствујем премијерама зборника", изјавила је она за Радио Бугарску. Последња књига носи наслов приче донатора, др Виктора Хинова, који Бугаре широм света пореди са шареном соли која је толико карактеристичан зачин за нашу земљу, као и за балкански регион.

Елена нам је рекла да ју је текст др Хинова одмах асоцирао на грчки филм „Истанбулски зачини“.

"У овом филму се говори о грчким емигрантима који живе у Турској, а деда ове породице продаје зачине на пијаци у Истанбулу. Он учи свог унука да сваки зачин има посебно значење у животу човека. На пример, одаћу вам једну малу тајну – цимет је веома важан ако желите да водите добре, пријатељске или љубавне разговоре. Само додајте цимет у јело које ћете послужити и разговор ће започети. А на крају овог филма, када дечакова породица мора да напусти Турску јер је прогнана, његов деда каже "И не заборави со – где год у свету да се налазиш, шта год да једеш – со животу увек даје укус! То је укус среће". Део овог укуса среће је и језик који Бугари попут Елене чувају деценијама.

"Ми чувамо један језик, не бих га назвала аутентичнијим, већ лепшим. Разлог је можда тај што не живимо константно у Бугарској и савремене промене које се дешавају у лексици, као што је улазак страних речи, новокомпонованих твореница, мени су стране. И хтела или не, пишем и говорим на језику којим сам говорила када сам отишла из Бугарске. А понекад кажу – ма, ко сте ви да чувате језик? Ми га не чувамо, то се дешава само од себе. Не желимо да га вулгаризујемо, то је истина."

Друга истина је осећај недостајања повезан са матицом. „Ја сам из Родопа и недостају ми Родопи. Не може ми их заменити ни Бело море“– каже Бугарка држећи у рукама „Шарену со планете“.

*Зборник „Шарена со планете“ објављен је пре свега уз финансијску подршку др Виктора Хинова из Индијанаполиса у САД-у и уз помоћ донација других Бугара. Дистрибуира се бесплатно у папирној форми, а у наредним недељама биће доступан и на интернету.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: eurochicago.com