Познат је генерацијама Бугара по својим стриповима у часописима „Дуга” и „Чудни свет”. Црта плакате за филмове и карикатуре, илустровао је на стотине наслова за децу и одрасле у свим жанровима, креира књиге-игре и компјутерске игрице, иза себе има на десетине изложби и награда из целог света. Аутор је сабласних корица књига Стивена Кинга и Дина Кунца на бугарском језику. Међутим, мало ко зна да је управо Петар Станимиров особа захваљујући којој су бугарски читаоци упознали ова два аутора.

“Било је то давно, доста давно – каже Петар Станимиров. – А захваљујући томе што сам пре него што ми је пало на ум да се бавим издаваштвом, наишао на књигу „Мртва зона” која је на мене оставила огроман утисак. Када смо 90-их година основали сопствену издавачку кућу и тражили нешто што би нас учинило другачијима од осталих, сетио сам се Стивена Кинга. У то време није било интернета, нисам имао појма колико је популаран, чак сам се питао да ли да га објавимо и да ли ће уопште бити интереса у Бугарској.”

Тих година бугарским читаоцима била су позната само три дела краља ужаса. Петар Станимиров припрема за штампу „Салемово” у преводу Лубомира Николова, илуструје и корице, али иако то није нешто најстрашније што је направио, трговцима се није допало и није било велике потражње. Продаја је била слаба. Међутим, показало се да су читаоци били много боље информисани, а потражња је била толико велика да када је стигао камион са другом књигом издавача – „Кери” – трговци су је разграбили и пре него што је стигла до магацина.

„То су биле прве авантуре – присећа се Петар Станимиров. – После тога су ствари кренуле набоље. Ни у ком случају не могу да кажем да смо га ми наметнули као аутора у Бугарској, јер нисмо били први, али с времена на време и то ми пада на памет. Можда је све то због приче о правом месту управо време.”

Издавачка кућа повлачи још један успешан потез. На полеђини сваке књиге поставља мале слике корица следећа три наслова како би информисала читаоце и подстакла интересовање колекционара. Идеја се показала исплативом, а за 3 године велики бугарски уметник илустровао је 21 књигу Стивена Кинга.

„У то време ме није занимало како се доживљавају корице – признаје Петар Станимиров. – Тек годинама касније сам сазнао какав је психолошки утицај мојих цртежа. Био сам прилично изненађен што је доста људи ноћу окретало насловну корицу књиге „То“ надоле како их не би плашила. Такође сам схватио колико људи воле Стивена Кинга, а заволели су га због наших књига.”

Велико признање за Петра Станимирова, као илустратора књига Стивена Кинга, најнеочекиваније је стигло 2010. године, када је сазнао да ће бити уврштен у специјално супер луксузно издање “Да упознаш таму: Уметници, инсписрисани Стивеном Кингом”, заједно са десетинама других признатих мајстора илустратора. Издање има 450 страница и тешко је чак 7 кг. Бугарин се налази међу 17 уметника којима је биограф писца Џорџ Бим посветио посебну обимну студију.

Цртежи овог уметника постали су препознатљиви и кључни симболи читаве једне епохе, а 1998. године почео је да рестаурира старе корице.

„Некада су слова била монтирана директно на цртеж и тако га уништила, па сам одлучио да одлепим слова и преправим корице како би могле да буду приказане као самостални оригинални цртежи. А када сам почео да радим на рачунару, направио сам их и у дигиталном формату“ – истиче уметник.

Као резултат овог подухвата, 21. септембра 2011. изашао је ограничени двојезични колекционарски албум „Инспирисан Стивеном Кингом“. Штампан је у тиражу од 500 примерака, од којих сваки има свој број и лично га је потписао Петар Станимиров. Он сам поседује примерак под бројем 110.

 

Превод: Свејтлана Шатрић