На Дан Софије који сваке године обележавамо 17. септембра, обично сводимо рачуне о нашем доприносу унапређењу животне средине у престоници и о томе шта још можемо да урадимо у том правцу. Празник је и добра прилика за обилазак града и упознавање његових тајни од древности до наших дана. Сматра се да име бугарске престонице потиче од имена цркве „Свете Софије” (Премудрост Божја), која је један од њених симбола.  Занимљива је и историја једног другог симбола нашег главног града – његовог грба.

Иако је Трновским уставом Бугарске било забрањено стварање било каквих грбова и обележја осим постојећих, Скупштина града Софије је донела одлуку о стварењу грба. Повод за то било је учешће бугарске престонице на Светској изложби у Паризу 1900. године. Пројекат грба је утврдио лично кнез Фердинанд Први, али кратко време за његово пројектовање и израду створило је озбиљну пометњу у пословима града те су се тадашњи градоначелник Христо Попов и експерти које је он сазвао, међу којима је био и сликар Харалампи Тачев, нашли пред озбиљним изазовом:

„Након што су прикупили довољно информација о свему што је потребно за стварање грба, Тачев је почео рад на уметничком пројекту – наводи у интервјуу Радио Бугарској ПР стручњак Регионалног историјског музеја Софије Ерина Крстева. – Он је створио грб у облику штита подељеног на четири једнака поља. У њих, на основу прикупљених информација о историји града од древности до тадашњих дана, поставио је конкретне симболе повезане са Софијом.

У горњем левом пољу је лик градске богиње Улпије Сердике /древног имена Софије/ са античког новчића који је кован за време цара Септимија Севера и његове супруге Јулије Домне.  У горњем десном пољу је приказ цркве Свете Софије, по којој је град добио име. У доњем левом пољу је стилизовано представљена планина Витоша, коју Харалампи Тачев сматра вишевековним сведоком историјских догађа на овим просторима. У доњем десном углу су храм Аполона Медикуса и статуа тог божанства које је поштовано у Сердици и за које се веровало да доноси здравље. У средину штита Тачев је поставио мањи штит, на којем је приказан лав. Он је веома важан, јер је позајмљен са медаљона пронађеног у Трнову и симболизује континуитет између Софије и старе бугарске престонице Великог Трнова.

Сликар је додао још један елемент – бедемску круну, типичан елемент градске хералдике.

Уследиле су две измене грба које су дело Харалампија Тачева:

„Године 1911. испод грба је додат мото града: „Расте, али не стари“. Касније, 1928. године додате су трака на којој је исписан мото града и ловорове гранчице, које се на грбу налазе и данас. 

40. година минулог века бугарски сликар Борис Ангелушев је предложио стилизовану, једноставнију варијанту, али основна промена грба бугарске престонице настала је 1974. године, када је додата петокрака и када је извршена озбиљна стилизација сваког објекта на штиту. У музеју се чува гипсани одливак тог грба. Године 1991. поново је за грб Софије утврђен грб из  1928. године“.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: sofiahistorymuseum.bg, sofia.bg, архива