8. септембра 2022. године окончан је живот изузетне личности која је била пример постојаности, поштовања традиције и одговорности према свом народу. Краљица Елизабета Друга – монарх Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске и осталих краљевских земаља Комонвелта је вршила своју дужност 70 година пуних кардиналних промена и изазова, како у Краљевству, тако и у свету.

Док се Велика Британија и свет навикну на нове промене настале после смрти краљице, које се односе чак и на химну земље, присетимо се династичке везе између Бугарске и Уједињеног Краљевства која постоји још од 18. века.

Цар Фердинанд је братучед енглеског краља Едварда Седмог – сина краљице Викторије. Цар Борис је трећи братучед енглеског краља и оца краљице Елизабете Друге Џорџа Шестог. Симеон Сакскобургготски је такође братучед краљице Елизабете Друге. Сви су они наследници једне те исте немачке династије – Сакс-Кобург и Гота.

"Родбинска веза између краљице Елизабете Друге и бугарске династије Сакс-Кобург се у бугарском образовном систему помиње једном реченицом (ако се уопште помиње!) и то као да је у питању прилично срамна чињеница" – каже у интервјуу Радио Бугарској историчар др Петар Стојанович – "Таква веза је и најбољи дипломатски посредник за решавање значајних или мање значајних међународних питања".

Интензивни контакти између Бугарског царства и Уједињеног Краљевства и односи између чланова династије прекинути су тек 1941. године, када је Бугарска објавила рат Великој Британији. Међутим, до тада:

"Још Цар Фердинанд и његова мајка кнегиња Клементина су неколико пута боравили у посети краљици Викторији у Лондону, а касније и у посети краљу Едварду Седмом, тако да та веза у династији никада није прекидана" – прича историчар – "Што се тиче посете Цара Бориса Трећег 1927. године, то је прва посета поглавара бугарске државе после краја Првог светског рата, ограничења Нејског уговора и међународне изолације у којој се налазила Бугарска. Том својом посетом цар покушава да бар мало ублажи ситуацију за нашу Домовину. Његова следећа важна посета Острву је била 1936. године, у оквиру европске турнеје, када је стигао за сахрану краља Џорџа Петог".

И мада данас многи сматрају да монархија као институција већ припада прошлости, неоспорно је да сваки монарх и његова породица имају своју улогу и значај који су записани у Уставу и традицији земаља којима они владају. Заједничко свима њима је то да се "велика породица светских монархија увек осећа уједињеном како крвљу, тако и политичком неутралношћу и дужношћу према нацији. Дужност је сваког монарха да брани своју нацију, чак и да не потиче из ње, какав је случај краљице Елизабете Друге",  – закључио је Петар Стојанович.

Њен живот је сјајна потврда ових речи.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: архива