Село Поткова се налази у источном делу Родопа, на само 15 км од наше границе са Грчком, али по страни главног пута према граничном прелазу “Маказа”. Овде ретко свраћају путници намерници, али они који ту долазе имају јасан циљ.

Изнад села Поткова, у небо се уздиже минарет дрвене џамије која је позната и као Џамија 7 девојака. Она је једина те врсте у Бугарској а представља јединствен пример исламске архитектуре. За мештане, претежно исламске вероисповести, то је свето место. Џамија је стално отворена за посетиоце. Свако може да уђе у њено двориште, да прошета међу цветним лејама и уђе у храм. Али пре тога, како приличи традицији, мора да изује обућу.

Можда ће вам бити занимљиво да погледате видео који је наша колегиница Венета Николова снимила за време свог боравка у источном делу Родопа. Постоји могућност за аутоматско превођење и на српски језик. После 1:50 мин. приказани су Дрвена џамија и лековито камење у селу Поткова.

Поред датума изградње, о џамији се скоро ништа друго не зна.

"Наша џамија је подигнута 1428. године и кажу да је изградња завршена 6. маја. С тим у вези сваке године када на тај дан обележавамо Хедерлез  (традиционални празник Муслимана у славу пролећа, који се поклапа са хришћанским празником Ђурђевдан) у џамију долази на хиљаде гостију из целе Бугарске, као и из Грчке, Турске, па чак и из западне Европе" – прича Севинч Шериф, дугогодишња председница општине села Поткова.

Изгледа да већина људи прихвата као историјску чињеницу легенду о 7 девојака које су саме преко ноћи саградиле џамију:  

"Њихови вереници су отишли у рат и нису се вратили. Девојке су продале мираз и новцем од продаје саградиле су џамију. Дрвени материјал су довезле из оближње шуме поред данашњих железничких прелаза и тако су џамију подигле преко ноћи. Занимљива чињеница је да за изградњу храма није коришћен ниједан ексер. Ујутро, пре свитања сунца, девојке су се помолиле и нестале – нико их више није видео нити је нешто о њима чуо. Ово сам о нашој џамији научила од својих бака и деда" – рекла нам је Севинч Шериф.

Људи из села су одали почаст подвигу 7 девојака тако што су у дворишту џамије направили 7 симболичних гробова (кенотафија).

У непосредној близини пак је турско гробље у којем се налази лековито камење.

"Тамо је неколико каменова за које се верује да поседују лековиту моћ, а на гробљу се налази и провлачница (на бугарском – „провирало“) – наставља причу Севинч Шериф. – Али ја сам од мојих старијих бака чула да лече само ако човек верује у њихову лековиту моћ. Они су тамо откако знам за себе. Кажу да је лековито камење на гробљу још из доба када је саграђена џамија. Међутим нико не зна да ли је овдашње или је однекуд довезено."

У ствари реч је о 4 камена на подручју гробља. На сваком од њих налази се информација о лековитим својствима кроз текст и слику. Верује се да захваљујући виталној енергији коју камење садржи, човек ће се након неког времена опоравити ако га додирне. Један камен лечи колено и зглобове, други – главобољу, трећи – кичму. За провлачницу, која је позната  још као "Пробушени камен" кажу да је универзална – лечи све! Али  постоји важан услов – човек мора да се кроз "Пробушени камен" провуче три пута у правцу супротном кретању казаљке на сату и по могућности, 6. маја, када су његова лековита својства најјача.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије и видео: Венета Николова