Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Вруће политичко лето

Фотографија: БГНЕС

Једна од ствари по којој ћемо запамтити два мандата председника Бугарске Румена Радева је именовање највећег броја прелазних влада. Актуелна Влада је 100. у бугарској политичкој историји и 4. коју је именовао Румен Радев. Колико ће још прелазних влада бити, показаће време. Главни задатак прелазне владе, сагласно Уставу Републике Бугарске, је да организује и спроведе поштене и транспарентне изборе, али она може и да доноси одлуке о текућим питањима за које није потребно одобрење парламента. Прелазна влада мора да буде гарант стабилности и не сме изазивати незадовољство народа због нечијег погрешног корака. Међутим, већ четвртог дана свог мандата нова влада је провоцирала део грађана изјавом о критичној ситуацији у вези са испорукама гаса:

Иваjло Динев
„Проблем са испорукама гаса је био пре свега комуникационе природе. Неки министри у саставу прелазне владе су снажно проевропски расположени као, на пример, Атанас Пеканов. Зато сматрам да је заокрет према истоку немогућ, јер политичари нису спремни за такву кардиналну промену“ – навео је у интервјуу БНР политиколог Ивајло Динев.

Али неспорно је да такви потези и непримерене изјаве „уливају воду у млин“ критичара идеје о постојању прелазних влада. По мишљењу аналитичара Христа Панчугова, потреба за именовањем прелазне владе је настала на почетку преласка на демократију како би се ограничио политички утицај комунистичке партије у тренутку изласка из социјалистичког система. Међутим, сада:

Христо Панчугов
„Један од задатака следећег парламента, без обзира на то колико ће он постојати, је да донесе одлуку о укидању прелазних влада као облика управљања у Бугарској. Када су редовни избори, не именује се прелазна влада, што значи да неколико месеци држава може да функционише и без ње“.

Неке прелазне владе имају шансу да им мандат буде и дужи од мандата редовне владе. Постепено су оне постале неизоставни део бугарског политичког процеса а то је резултат низа чисто унутарполитичких проблема у редовима политичких снага – убеђен је политиколог Страхил Делијски.

Страхил Делиjски
„Огромни део политичких снага смисао свог постојања замишља као обавезно позиционирање у односу на друге политичке снаге, али не и као покушај да заступа интересе одређене социјалне групе друштва. И све се то дешава упркос смањењу поверења у све политичке субјекте и све мањој жељи за учешћем у изборном процесу“ – рекао је Делијски.

Растући број грађана који не гласају на изборима не сме нас изненађивати и из једног другог разлога. Кључне речи у програмима свих политичких снага су бизнис, тржиште, корупција и не постоји ниједна политичка снага  која изјављује да ће бранити интересе најрањивијих група и која јасно стоји у левом политичком спектру, наводи Делијски и наставља:

„Огромна већина становништва је сиромашна, треба јој неко ко ће да понуди прерасподелу ресурса, неко ко ће да јој понуди садржајнији, европски порески систем, доступнија јавна добра, а не плаћене јавне услуге. У програмима политичких снага такве ствари изостају па је зато најприродније да ти бирачи остану код куће“.

Због тога ће вероватно формација „Настављамо промену“ на изборима у октобру изгубити гласове. Она нема своје бирачко тело, прогнозира Делијски и закључује: „Не мислим да ће јој заједнички наступ на изборима са коалицијом `Демократска Бугарска` донети више гласова“.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зоран Милановић

Хроника балканских догађаја

Зорану Милановићу недостајало 0,91% да у првом кругу освоји други председнички мандат Актуелни председник Хрватске Зоран Милановић, кандидат опозиционе Социјалдемократске партије, остварио је убедљиву победу у првом кругу председничких избора,..

објављено 3.1.25. 11.45

ГЕРБ-СДС, ДБ, БСП и ИТН разматрали приоритете будуће владе

Преговарачке екипе партија ГЕРБ-СДС, „Демократска Бугарска“, „БСП-Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ разматрале су предлоге за нацрт споразума о будућем управљању. Како је ГЕРБ саопштио на својој фејсбук страници, састанак је одржан у Народном..

објављено 2.1.25. 18.07

Бугарска и њени балкански суседи у 2024. години: Турска, Србија, Северна Македонија

Одлука о пуноправном чланству Бугарске у шенгенском простору од почетка 2025. године представља историјски догађај, како за саму земљу, тако и за њене односе са суседним државама чланицама ЕУ – Румунијом и Грчком. Шта је обележило билатералне односе..

објављено 30.12.24. 12.05